Анали Правног факултета у Београду

ДЕТЕРМИНИЗАМ ДРУШТВЕНИХ ПОЈАВА

417

Отуд излази да je све у људском и друштвеном збивању унапред строго и нужно одређено, јер онако како се дешава тако нужно мора бити и друкчије не ноже бити. Али, то не значи да тиме поричемо значај људске делатности или могућност тзв. случајности. Случајности постоје, само што су.оне такође нужне, будући проузроковане. IV. Што се тиче људске делатности, она je нужна, али она je стваралачка. Проблем слободе воље често се мешао управо с тим стваралаштвом човековим, а они се морају раздвојити. Наиме, несумњиво je да човек бира између више могућности сходно својим цшьевиыа. Притом човек ствара нешто ново. То значи да он најпре замисли какве he последице имати ньегова делатност, па онда изабере ону делатност за коју мисли, на основу постоjeher знања, да he најпотпуније остварити његов циљ. Притом он ствара такве појаве какве не би могле постојати без кьегове одлуке воље, без његова избора и без његова замишљања и комбиновахьа_ разних елемената. Ово човеково стваралаштво je нешто сасвим ново у природи, нешто квалитативно различите. И илузија о слободи воље управо се на томе и заснива што, будући да je одлука воље почетни узрок нечег новог, дотад у природи непостојећег, изгледа као да и сама одлука воље не завися ни од каквих чинилаца, seh има своје објашњење у самој себи. Одлука воље се јавља као покретни чинилац у процесу стварања новог пре ње, ново не постоји и не може ни да се наслути; после кье, оно настаје и изгледа једино њом одређено. Признање детерминисаности људске воље не значи, дакле, никако фатализам. Ми морамо делати ако хоћемо да постигаемо извесне циљеве. А ми не можемо да их нећемо, с обзиром на то ко смо, какви смо и у каквој смо ситуацији. Човек заиста својом делатношћу, свесном и вољном, ствара свој свет. Али он не може да неће ту делатност, и то баш такву какву xohe. Тврдњи о детерминисаности воље нимало не противречи осећање слободе при избору, главки доказ за тзв. слободу воље. Заиста, пошто човек бира између више могућности, он мора и да се осећа слободним при том избору, тј. мора да осећа могућност да изврши овакав или онакав избор. Не би било никаквог бирагьа кад не би било овог осенаша да се може изабрати једна или друга могућност. Човек при том избору заиста може да изабере једну или другу могућност. Утолико он има слободу, односно његово осећаше слободе није потпуно лажно, илузорно. Но, иако он заиста бира, коју he могућност изабрати одређеко je унапред мотивима његове волье, који ce појављују у свести услед извесних узрока. Слобода се, дакле, састоји у могућности бирања, у одлучивању о томе шта да се изабере. Али при самом бирахьу избор je одређен датим околностима и сво.јствима личности. Дакле, иако je воља детерминисана и нема слободе у смислу недетерминисаности избора, ипак сам избор, тј. свесно одлучиванье