Анали Правног факултета у Београду

418

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

између више могућности, постоји, и то осећање да се може изабрати једно или друго узрок je што се проглашава слобода воље, тј. недетерминисаност њена. Ми не можемо извршити друкчији избор од оног који смо извршили, што значи да слободе воље у смислу могућности било једног било другое избора нема, али ми тај избор заиота вршимо, он се не врши мимо нас, то наша воља бира, и оно што бирамо, могућности између којих бирамо, сами стварамо. Те могућности претстављају наше дело, оне не постоје ван нас, объективно, оне су произвол наше свести. Додуше, какво he то дело бити, одређено je датим условима (у које спада, и у првом реду, разуме се, сам човек који ствара), али њега нема без наше делатности. Тако се слобода воље, најзад, своди на избор између могућности које човек ствара, односно замишльа, али нити то што он замишља нити избор који врши нису слободни већ одређени, исто као и свака друга појава у свету. Илузија о слободи воље проузрокована je човековим стваралаштвом и вршењем избора између могућности ко je он ствара. Међутим, као што смо истакли, овде нарочито треба подвући да никако не треба помешати одређеност са законитошћу. Другим речима, сваки je избор који врши воља одређен, али, исто тако, ван потпадања под ту општу законитост, један конкретан избор може потпадати и под неку конкрвтнију законитост, а може бити и потпуно самосвојан, непоновљив. Тако, например, припадник једне класс може изабрати идеологију своје класе, а може и неку другу. Прво je закон, друго je изузетак, који га само потврђује. Но, и једно и друго je одређено у потпуности и до краја. V. Механизам функционисања људске свести при изберу могућностаГкоје она сама ствара још je далеко од тога да буде познат у довољној мери, иако je, начелно, као што смо рекли, сваки акт свести у потпуности одређен. Циљеви, вредности, којима се људска свест руководи, који мотивишу људску вољу, веома често нису чисто психолошке већ пре свега друштвене појаве то су друштвене творевине, везани комплексом многобројних аката индивидуалних свести, системи идеја, идеологије у ширем смислу. Закони стварања и развоја ових творевина и њиховог утицања на појединачне свести претстављају веома важан предмет социологије. Но, маколико елемент свести и друштвених културних творевина, као творевина свести, били важни за социологију, јер умногоме детерминишу друштвене појаве, ипак не треба заборавити да je то само једна страна проблема детерминизма друштвених појава. Друга, можда и много важнија његова страна јесте објективно повезивање људских радњи, потпуно независно од свести, стихиско њихово повезивање. Може бити да ми сада нисмо доволшо свесни важности овог објективног повезивања, тог објективног елемента друштва. Ми смо сувише навикли да људско друштво и друштвене поjase посматрамо као искључиво појаве свести, као свесну, вољну делатност људи. Цео низ социолошких система, од Тарда до Сорокина