Анали Правног факултета у Београду

422

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

лошку примену, jep свака примена ове врете претпоставља извесна принципе на основу којих je могуће антиципирати последице које he настати ако се у једном датом систему изврше неке специфичне промене. Сами општи принципи који служе за објашњење и предвнђање у једној научној дисциплини нису, међутим, ништа друго него извесна хипотетичка уопштавања, правила или закони. Научно објашњење састоји ce y подвођењу појединачних појава под неку апстрактну формулу која изражава непроменљив однос између извесних група појава. Захтев за научним објашњењем своди се, према томе, на захтев за једном теоријом која ће помоћу ограниченог броја извесних појмова и дефиниција формулисати ове опште принципе. И притом, разуме се, не треба изгубити из вида да je сваки даљи захтев за оправдањем једне теорије у науци легитиман само ако се ова теорија може објаснити помоћу једне друге, шире и обухватније теорије, то јест, само уколико се може показати да je правило ил-и закон који je садржан у првој теорији консеквенција или специјалан случај неког ширег и обухватнијег правила или закона. Да би се, међутим, уопште могла открити апстрактна каузално-функционална веза између ма којих група појава, односно да би се дошло до задовољавајућег објашњења оног низа појава чија je привидна неправилност изазвала извесне теориске тешкоће, немоryhe je задржати се само на простом посматрању и прикушьагьу чињеница, како то замишља оно популарно схватање које научно метод изједначава с култом индукције. Уосталом, свако посматрање и прикупљање искуствених података битно je селективне природе: оно претпоставља известан интерес, неко становиште, један проблем, један теориски оквир. А кад je у питагьу експериментални тип истраживагьа адекватан теориски оквир може се развити само на основу претходног брижљивог испитивања различитих логичких могућности организованна искуствених података у један дедуктиван систем и експлицитног извођења свих консеквенција које су садржане у алтернативним хипотезама о непроменљивом. односу између низа појава у питању. Тек пошто je разјашњен проблем који стоји на почетку сваког научног истраживања и пошто je, после свестраног испитивања различитих могућности његовог решења, издвојена једна теориска схема која je не само највише у складу с постојећим знањем већ и (по претпоставци) омогућава његов даљи развој, емпириско истраживање постаје неопходно. Ово због тога што ce помоћу чисте логике и математике може открити само некохерентност једне емпириске хипотезе, али се не може доказати гьена истинитост, нити отстранити могућност једног алтернативног, мада исто тако адекватног теориског решења. Посматрагье и експеримепт су једина средства која нам стоје на расположењу за проверавање основаности једне теорије. Додуше, теорија која није с успехом издржала прво проверавање, не мора стога бити одмах и одбачена. Ако она није у станьу да објасни чињенице на које се односи, могу се најпре употребити теориски аргументи да би се исправило читање експерименталних резултата; може се поново испитати процес