Анали Правног факултета у Београду

прикупљања чињеница, проверити исправност једног посматрања његовим поређењем с другим посматрањима, могу ce истражити хипотетички узроци несклада који ce појавио између геориске формулације и чињеница, и тако даље. Само у случају кад ови покушаји не доведу до жељених резултата, прибегава ce преиначавању, рењу или радикалнијој измени старог теориског оквира (2). И без обзира на то што експериментално проверавање једне теорије никад не може да каже ништа више него-то да je теорија y питању боља и у вишем степену потврђена од алтернативних теорија (а никако да je истинита у апсолутном смислу, jep општи ставови увек превазилазе искуство), оно доприноси све бољем и тачнијем одређивању њене семантичке димензије и обезбеђује објективност и кумулативност научног истраживања. 11. Уз напомену да изнето објашњење о односу између теорије и емпириског истраживања у природним наукама не иде толико за тим да пружи потпуно верну слику стварног стања колико да оцрта један логичен модел, можемо сада да пређемо на специфично социолошко подручје. Мада je проучавање друштвених процеса, облика и творевина у најмању руку исто толико старо као и проучавање физичких и биолошких појава, савремена социологија ни издалека join не располаже једним релативно повезаним скупом сазнања или системой теориских објашњења који би се по обиму, прецизности и поузданости могао да пореди. с теоријама природних наука. Упркос томе што je последњих деценија учињен низ значајних покушаја у правду консолидовања социолошке термине логи je, развијен и усавршен не мали број нових истраживачких техничких поступака и изведен низ драгоцених истраживања многих друштвених појава (што je умногом допринело бољем разумевању узајамних веза које постоје између различитих променљивих чинилаца у друштвеним процесима), социологија je ипак далеко од тога да поседује онај степей интелектуалне зрелости који je својствен модерним природним наукама. За разлику од ових последњих које се много више баве својим предметом него мегодолошким разматрањима (тако да се без двоумлЈвња може набројати низ природно-научних закона формулисаних у облику простих аналитичких функција с малим бројем променљивих), у социологии се join увек много више говори о томе да je могуће формулисати социолошке законе који би у потпуности задовољавали логичке критерије, него што се могу навести конкретни примери таквих закона. Да je ова заосталост и неразвијеност социологије као науке о којој се последњих година све чешће са забринутошћу говори у социолошким круговима (3) у великој мери само рефлекс бифуркације

(2) М. R. Cohen; op, dt., р. 81, (3) В. Moore, Jr.: Sociological Theory and Contemporary Politics, ~American Journal of Sociology”, LXI/2, September 1955, p. 107: ~Whenever two sociologists are gathered together, to paraphrase a famous remark by Adam Smith, they are likely to engage in conspiratorial complaints about the low state of the discipline. A major source of our selfcriticism is the absence of any sizable core of established theory, any framework of general propositions strong enough to convince a substantial part of the profession”.

423

СОЦИОЛОШКА ТЕОРИЈА И ЕМПИРИСКО ИСТРАЖИВАГЬЕ