Анали Правног факултета у Београду

СОЦИОЛОШКА ТЕОРИЈА И ЕМ ПИ РИСК О ИСТРАЖИВАНЬЕ

425

би стога требало да награде своју властиту логику објашњења, јер само на тај начин могу да обезбеде методолошку аутономност. Логика уопштавања којом се служе природне науке морала би, дакле, бити замењена једном другом, идиографском логиком која je једино 7 стању да покаже зашто једна конкретна историска ситуација мора да доведе до извесних конкретних последица. С обзиром на то да су друштвене појаве јединствене и непоновљиве и да, према томе, каузални и статистички закони нису подесни за њихово објашњење, jeдино могућ метод анализе ових појава био би метод „разумевања -1 (Verstehen), то јест, метод историског тумачења смисаоне суштине људског понашања на основу личног искуства и способности интроспекције. Слабе тачке схватања о непремостивој разлици између природних и друштвених наука ни je тако тешко открити као што се, можда, на први поглед чини. С једне стране, ово схватање je, очигледно, умногом плод потпуног неразумевања логичке структуре ©бјашњења у природним наукама (8). Кад се, найме, каже да je немогуће формулисати социолошке законе због тога што у свету друштвених појава нема једнообразности и понављања, онда се обичио заборавља да je и у свету природе сваки догађај, узет у целини, јединствен и непоновлаив: чак ни два листа маховине никад нису потпуно истоветна, акамоли две временске ситуације, две животиње или две планете. Природне науке успевају да савладају разноликост на свои подручју помоћу метода аналитичке апстракције, то јест, на тај начин што извесна обележја различитих појава сврставају најпре у исте трупе, а занемарене разлике тек касније евентуално узимају у обзир. Научно објашњење не лишава, дакле, ниједан догађај његове посебности и јединствености, без, обзира на то што се оно састоји у показивању могућности подвођења једног догађаја под неко опште жравило, што значи да се оно никад не везује за индивидуалне појаве, већ увек обухвата трупе сличних појава. А ако je непроменљив однос између извесних трупа појава који неко опште правило утврђује увек само односно између извесних обележја индивидуалних појава које припадају истим групама (те, према томе, није неопходно да сва обележја појава исте трупе буду истоветна да би правило важило), претпоставка о постојању социолошких закона не искључује могућност постојања великих индивидуалних раз лика између људи, нити вређа наше осећање изузетности и достојанства сваке поједине личности. С друге стране, метод „разумевања” који се препоручује као једино подесан за анализу друштвених појава није у стању да служи ни као средство за откривање нових сазнања, нити се резултати који

(8) Логичку структуру научног објашњења описао je први с необичном јасноћом К. Р. Попер у ранијој, немачкој верзији горе наведене кшиге: Logik; der Forschung, Wien, Springer Verlag, 1935, S. 26 —27, као и у низу својих каснијих радова. Уз излагања у тексту види С. G. Hempel and Р. Oppenheim: The Logic al Explanation, Readings in the Philosophy of Science, ed. by H. Feigl and M. Brodbeck, New York, Appleton-Century-Orofts, Inc., 1953, pp. 326 —327. Види и E, Zllsel: Physics and the Problem of Historico-sociological Laws (у истом зборнику), p. 721.