Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

430

се, али не говоре ништа (или само нешто сасвим безначајно) о појединостима. Семантичка димензија појмова који су у овим теоријама употребљени најчешће je неодређена и нејасна; и мада ове теорије могу корисно да послуже као средство организовања општих појмова, из њих je тешко извести ма какве ставове чија 6и формулација била тако прецизна да њихово прихватање или одбацивање имплицира неку разлику која се емпириски може проверити, што je, међутим, ј едини начин да се теорији да одређено значење. Употреба емнириског матери јала у овим теоријама има често илустративан характер и, обично, нема никакве могућности да извесне апстрактне формулације које су у н>има садржане буду преиначене или измењене сходно новим емпириским открићима, што значи да оне нису у стању да обезбеде кумулативан развој сазнања. Штавише, само постојање ових теорија не ретко претставља озбиљну препреку сваком конкретном емпириском истраживачком раду, јер они који су убеђени у њихову истинитост не виде никакву потребу за њиховим даљим проверавањем или за разматрањем алетернативних теорија. Што се тиче молекуларног типа истраживања, његово основно обележје je, као што je већ речено, отсуство шире теориске разраде концептуалних оквира у којима се истраживање врпш, с једне стране, и непосредно везивање за конкретан емпириски матријал, с друге стране. И притом не треба изгубити из вида да je ова врста истраживаша у новије време нарочито развијена с обзиром на потребе решаваша извесних практичних друштвених проблема, тако да пре сзега служи као помоћно средство социјалне политике или, тачније, као инструмент оних друштвених установа које су заинтересовано или надлежне за предузимање практичких мера на једном подручју друштвеног живота и које, према томе, својом материјалном потпором омогућују само истраживање (15). Избор предмета и припрема конкретног програма истраживања ове врсте не зависе, дакле, толико од неких теориских проблема ко je императивно намеће развој социологије као науке, мада резултати ових истраживања, као што he одмах бити показано, посредно могу бити врло значајни и у теориском погледу. Претежна употреба индуктивног метода, која je карактеристична за овај тип истраживања, показује, међутим, да je овде у средишту интереса само прикушьанье чињеница, њихова дескрипција и класификација. И пошто су молекуларни појмови обично на врло ниском стушьу апстракције, то јест, обухватају мали број тачно одређених елемената издвојених из ширег контекста, могућност статистичке обраде искуствених података, као и могућност проверавања основаности изведене анализе много je већа у оквиру овог типа истраживања, него што je то случај у оквиру претходног. Али управо због тога што су опште концептуалне импликације молекуларних индекса обично недовољно развијене или сасвим непознате, истраживање ове врсте пати од површног емпиризма. Јер једно емпириско откриће или,

(15) О различи између „чистог" и „примешаног“ истраживања види Р, Н. Hauser: Social Science and Social Engeneering, „Philosophy of Science”, 16/3, July 1949, pp. 209—218.