Анали Правног факултета у Београду

434

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

цизно одређених операција помоћу којих би апстрактне категорије требало повезати с искуственим подацима, могућност успешне примене ове концептуалне схеме у конкретном емпириском истраживању врло je ограничена. Знатно друкчије и, као што ће одмах бити ближе образложено, много боље решење изнели су Р. К. Мертон (19) и X. Л. Цетерберг (20). За разлику од Парсонса и његових сарадника, Мертон и Цетерберг нису, међутим, нимало у недоумици да будућност социологов као науке пре свега зависи од тога да ли he ова успети да открије извесне социолошке законе, тј. да ли ће јој поћи за руком да покаже како се неке правилности у односима између друштвених појава могу извести из малог броја општих теориских принципа. Отуда није нимало чудно то пгго обојица имају сасвим друкчије схватање како о логичкој структури саме теорије, њеном домашају и степену општости, тако и о природи и функцији истраживачког процеса. По мишљењу ове двојице аутора, удрживање теориске анализе и емпириског истраживања може да доведе до позитивних резултата и да, према томе, обезбеди уздизање социологије на виши ступан. интелектуалне зрелости само ако je општи модел за емпириско проверавање теорије сведен на скромне размере, односно ако се претходно увидело да je у 'садашњим условима најважнији и, штавише, једино могућ задатак стварање минијатурних социолошких теорија, теорија средњег обима, теорија које се односе на једно ограничено подручје друштвених појава. Уместо свеобухватних аналитичких схема састављених из низа апстрактних појмова чији су референти више идеалне него емпириске природе и конкретных радних хипотеза које су у употреби у свакодневном емпириском истраживачком раду, социологија би, дакле, пре свега требало да тежи за једном врстом концептуализације која стоји на средини између ових двеју крајности. Али да би минијатурне социолошке теорије могле бити непосредно провераване у процесу емпириског истраживања или, другим речима, да би процес прикупљања искуствених података могао да буде усмерен у одређеном правцу, а шагов оквир релативно тачно разграничен и инструментално подешеп, тако да његови резултати буду релевантны за решавање неког специфичное теориског проблема, ове теорије, очигледно, не могу бити састављене само из низа дефиниција дескриптивных категорија. Мертон и Цетерберг говоре стога с великом емфазом о логичкој структури социолошких теорија средњег обима. По њиховом мишљењу, ове теорије треба да садрже две врсте ставова; 1) ставове који нису ништа друго него дефиниције извесних појмова, и 2) ставове који утврђују хипотетичке односе између извесних трупа по-

tig) R. К. Merton: op. cit., pp. s—lo, Вндп и R. К. Merton; The Role-Set: Problems in Sociological Theory, ~The British Journal of Sociology”, VIII/2, June 1957, pp. 106—110.

(20) H. L. Zetterberg; On Theory and Verification in Sociology. New York, The Tressler Press, 1954. Ha могућност употребе дедуктивног метода у социологизм упозорио je, мада мање одлучно, и A. Rose: A Deductive Ideal-Type Method, „American Journal of Sociology”, LXI/1, July 1950, pp. 35 —42.