Анали Правног факултета у Београду

СОЦИОЛОШКА ТЕОРИЈ А И ЕМПИРИСКО ИСТРАЖИВАЊЕ

435

јава које су независно дефинисане, a који се односи могу проверите емпириским путем. Ближе упознавање конкретне садржине програма минијатурних социолошких теорија открива, додуше, да се Мертон и Цетерберг донекле удаљавају један од другог; док онај први посебно наглашава да емпириско истраживаше има много шире теориске импликације него што je то просто провераванье хипотеза, а уопште не посвећује много пажње испитивању услова које, треба да задовољи теорија средњег обима, овај други до најситнијих појединости разрађује принципе стварања теорије, али истраживање схвата само као процес проверавања. С једне стране, Мертон се, дакле, задовољава тиме што утврђује да теорија средњег обима мора да садржи јасне и поверљиве ставове о односима између независних и зависних променљивих које су прецизно одређене, али у средишту његових излагања стоји упозорење на то да експлицитно формулисана теорија не претходи увек емпириском истраживању и да ce. према томе, функција истраживања не састоји само у проверавању хипотеза: по његовом мишљењу, емпириско истраживање има, найме, много активнију улогу, јер оно може да допринесе не само разјашњењу једне теорије, мешању, преиначењу или тачнијем одређивању њене концептуалне опреме, већ исто тако и да скрене пажњу на раније неуочене теориске проблеме, као и да потстакне на стварање нове теорије (21). Ga своје стране, Цетерберг,- међутим, препоручује употребу аксиоматичких теорија и исцрпно говори како о формално-дедуктивном односу између постулата и теорема (22), тако исто и о самом процесу проверавања хипотеза који се, по његовом схватању, састоји из низа операција међу којима су најважније: 1) израда операционалних дефиниција које одговарају номиналним дефиницијама хипотезе о којој je реч; 2) оцена исправности и поузданости операционалних дефиниција; 3) претварање изворне хипотезе у радну хипотезу; 4) избор основног скупа на коме ће ce вршити проверавање хипотезе; 5) стварање узорка из тог скупа и оцена његове репрезентативности; 6) сам процес проверавања радне хипотезе; и 7) прихватање или одбацивање изворне хипотезе на основу оцене исхода претходног испитивања (23). Али без обзира на ове разлике које, уосталом, уопште нису такве природе да не би могле бити схваћене као различити аспекта једног истог програма који се узајамно допуњавају (24) полазна тачка Мертонових и Цетербергових излагања je у основи истоветна: и један и други деле, найме, мишљење да само оријентација на социолошке теорије средњег обима може да доведе до стварања прецизних аналитичких инструмжата који he непосред-

(21) R. К. Merton: op. cit., pp. 102—117.

(22) H. L. Zetterberg: op. cit., pp. 16 —27.

(23) H. L. Zetterberg: op. cit., pp. 34—35, О неким питањима у вези с проверавањем социолошких теорија расправља и W. Н. Sewell: Some Observation on Theory Testing, „Rural Sociology’’, 21/1, March 1956, pp. I—l 2.

(24) J. M. Beshers: loc. cit., pp. 32 —33.