Анали Правног факултета у Београду

436

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

но бити употребљени у конкретном емпириском истраживачком раду. Да се недостачи или, тачније, једностране и (у екстремним случајевима) апсурдне консеквенције макроскопског и молекуларног типа истраживања могу превазићи само под условом њиховог оптималног, трајног и систематског удруживања у један нов радни модел, чини се као да je већ по себи довољно разумљиво. Мање je очигледно, међутим, да социолошка теорија средњег обима претставља управо један такав модел. Јер насупрот оним двема истраживачким оријентацијама, Мертон-Цетербергов програм не значи, уствари, ништа друго него укидање теорије као посебног и самосталног „поља“ социолошких интереса и настојања и, истовремено, признање да je емпириско истраживање битан саставни елемент сваког теориског подухвата. Уколико je, дакле, захтев за чвршћим повезивањем теориске анализе и емпириског истраживања, доисга, један од најважнијих предуслова даљег успешное развоја социологов као науке, онда je у садашњим условима модел социолошке теорије средњег обима у пуном смислу'речи ј едино адекватна методолошка оријентација. Овај модел омогућује, найме, стварно прожимање теорије и истраживања, јер у његовим' размерама свака теориска формулација претпоставл>а тачно одређене искуствене оквире у којима треба да буде проверена, а свако емпириско откриће непосредно баца нову светлост на теориске претпоставке на којима се само истраживање оснива. Изванредан методолошки значај рријентације на социолошке теорије средњег обима стоји, уосталом, у вези с једним другим, исто толико значајним обележјем овог програма. Као што je малочас већ наговештено, основни циљ ове оријентације није у томе да усаврши средства за извођење конкретне анализе или природно-историске дескрипције друштвених појава, већ да потстакне на стварање минијатурних или парцијалних хипотетичко-дедуктиВних схема помоћу којих се може објаснити неко уже подручје друштвеног понашања и обезбедити поуздан основ за ефикасно предвиђање у овом подручју. Социолошка теорија средњег обима замишљена je, дакле, као један дедуктиван систем на чијем се врху налази неколико општих полазних ставова, хипотеза или постулата (који претстављају премисе у том систему), а из којих су изведени сви остали ставови који се непосредно односе на искуствене појаве (и који се у систему јављају као закл>учци првог, другог или н-тог реда). С обзиром на то да се све развијене емпириске науке служе дедуктивним типом теорије или, другим речима, пошто развијена научна теорија није ништа друго него један дедуктиван систем који се састоји из низа хипотеза или општих емпириских ставова на различитом ступњу апстракције (25), није нимало тешко увидети од какве je важности Мертон-Цетербергов програм за будућност социологије: само ако се уложе озбшьни напори да се из постојећег обиља утврђених или

(25) Ближе о томе и, нарочито, о разлици између математичких и научних дедуктивннх система види К. В. Braithwaite: op. cit., pp. 12 —21; 350 —354,