Анали Правног факултета у Београду

ФРАНЦУ CKO- ЈУ ГО СЛОВЕНСКИ ПРАВНИЧКИ ДАНИ

51

управног одбора именован декретом; али, иако су у тренутку кад je наименован влади оставлена широка овлашћења, он доцније ужива велику фактичку сталност и његова служба стварно може дуго трајати. Нема сумње да овај директор није државни службеник, и то je нарочита особеност овог система; он je агент националног предузећа, али њега поставља држава тако да и контрола законитости његовог постављења, и евентуалног сменьиваньа, спада у надлежност управног судије. У пракси je примећено повећање његове власти у односу на управни одбор; нужности пословагьа великим предузећем допринеле су увећавању значаја улоге директора на рачун овлашћења управног одбора који je подељен и понекад такође мање квалификован на техничком плану. Уосталом, велико предузеће има потребу за једним шефом и француске јавне власти, пред које су постављени тако многобројни задаци, често нерадо јачају одговорност својих надзорних органа над јавним предузећима, већ остављају органима управљања ових предузећа фактичку аутономију. Опасност овог развоја претставл>ала je ризик еволуције ка владавини техничара. Извесно .је да јавним предузећима на техничком плану сметају људи стручки и одани својим функцијама који могу имати тенденцију да због своје тобожње независности понекад изгубе из вида извеене ошпте императивне захтеве економије. У том смислу, сваки директор предузећа, нагнан конкретним потребама свог предузећа, може тежити да води независну политику, нарочито кад мора да се бори против конкуренције приватних предузећа c'a истим циљем. У тој фази директор je заокупљен својом улогом приватног агента до те мере да губи из вида циљ општег интереса и крајшу мисију који су му уствари поверени. Пре■ма томе, намеће се потреба координације пословања јавних предузећа, јер један од цшьева национализације јесте да ce јавно предузеће сматра као средство утицаја на економију; држава са своје стране не може не водити рачуна о једном предузећу чији ће дефицит можда морати да попуни. Ова потребна финансиска строгост над општим пословањем јавних предузећа у целини објашњава зашто су јавне власти пооштриле непосредан надзор над националним предузећима. Али кад ce приђе овом питању наилази се на неочекивану чињеницу да се контрола, чије je неминовно дејство подвлачење државног характера институција, појачала под утицајем оног дела јавног мишљења које je противно еваком етатизму. Ова je контрола била последица неповерења јавног мњења према државним организацијама. И уствари, од 1945, контроле се без престанка све више учвршћују; то je оно што je битно изменило првобитни характер предузећа. Ове контроле су многобројне и често тешке; оне се врше било у виду надзора централне власти, или админстративних и филанеиских контрола, или најзад непосредним надзором Парламента. Надзор централне власти je први елемент ове контроле; она се од-