Анали Правног факултета у Београду

52

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ражава у потребној претходној сагласности са најважнијим одлукама, или накнадној потврди извесних одлука; она се исто тако одражава и у наименовању руководилаца предузећа; она je доста честообезбеђена присуством владиног комесара. Многобројне административне и финансиста контроле учвршћују ову надзорну власт. Међу овим различи™ контролама извесне се врше пре него што je предузеће могло да изврши неку радњу; такав je надзор државе, специјалне комисије за контролу уговора, надзор' управе добара код послованьа са непокретном имовином, сагласност комесаријата на план и комисије за инвестиције за важније пројектекоји се тичу инвестиција намењених будућем развоју предузећа. Али многобројне контроле, и не магье тешке, врше ce a posteriori, као што> je контрола коју врши Комисија за испитивање рачуна, нова установа основана 6 јануара 1948 која има задатак да испитује све пословне рачуне јавних предузећа. Најзад, поред свих ових контрола, постоји надзор Надзор Парламента je изнад административних контрола и чини напоре да их упрости и учини их што ефикаснијим; тако Парламент дејствује против многобројних административних контрола, и нарочито je сматрао нужним да укине декрет од 1953 у тежгьи да повећа. власт министара над пословањем јавних предузећа. Али истовремено,. насупрот томе, Парламент je непрестано појачавао своју сопствену' контролу коју тежи да постави на место контроле Владе. Међутим,. парламентарии надзор врши се тешко, у зависности од околности, и најчешће je лишен одговарајућих санкција. Поред тога, он се тежеприлагођава нужностима трговинског предузећа којима управљају' јавна предузећа него контроли јавне управе у правом смислу речи.. Он пружа преимућство једнога у начелу демократскијег система, мање технократског, али je магье у сагласности са тајном неопходних послова у једној економији где влада закон тржишта, што носи у себи опасност да отежа положај јавних предузећа у односу на н>ихозе конкуренте. Стога функционисање јавних предузећа, из разлога потреба трговине, мора што више да примењује приватно право. Јуче смо видели да се пословање јавних предузећа више ослања на приватно право. Такав je случај како код националних друштава, тако и код националних установа. За ово прибегавање механизму трговинског права има више начелних разлога; неопходност једноставног управљања које никако није у сагласности са методами и начелима државног рачуноводства; уствари, нарочито стога што јавна предузећа послују у капиталистичкој средини и не само да су дужна да се ускладе са системой у коме живе већ и да се у њега укључе што je више могуће. Главно начело je потчињавање општем праву и овде понова додирујемо питање колико je савремена организација суптротна традиционалним начелима јавног права.Често и сам закон квалификује национална предузећа као јавне установе, свакако са економским и трговинским карактером, али