Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

будама, повлачи собом осуду носиоца права о коме je реч. Два су вида y којима то правило изражава опште прописе грађакског права: 1) зато што, a priori, нема апсолутних права, и што сем изузетака (све ређих и ређих), носилац права одговара ако га врши за злом намером, a y пракси, он не може да прикрива побуде свота делања(l9); 2) зато што je, сем изузетака (а ови су све многобројнији), вршење неког права допуштено чим не потиче из зле намере. Треће правило. Има субјективних права која ce не могу вршити не само из зле намере, већ ни из других неоправданих побуда. Ту закон признаје суду право да жгпитује вредност побуда којима ce носилац права руководио. Тако, например, није дозвол>ено из неоправданих разлога раскинути уговор о раду закл.учен на неодређено време (20), одбити обнавл.ање трговачког закупа (21) или закуп земљишта (22), противити ce закупу. Понекад чак наместо негативно израженог правила (забрањено je поступати из побуде која je неоправдана) ступа један позитиван захтев: тако, например, смењивање одговорних руководилаца y друштвима са ограниченом одговорнош)lу (24) или рачунских комесара y акционарским друштвима (25), мора потицати из неког оправданог мотива (26). Б. Злоупотреба права друштвене функџије. Себичност влада над правима која претстављају приватну моћ, и теорија злоупотребе права труди ce само да забрани извесне облике или манифестације те себичности; y крајњем случају она то осећање упућује y једном одређеном правцу. Са друге тачке ce полази ако ce права поверена извесним људима посматрају као функције које они треба да врше y интересу другога. Колико год да je злоупотребу власти теориски тешко дефинисати л разликовати од вршења власти (под претпоставком, и ми то понављамо како бисмо избегли збрке на које смо већ указали, 1° да ce заиста остаје y оквиру власти и не прелази ван њених граница; 2° да ce не узима y

(19) Тако je Касациони суд поништио једну одлуку y којој je изречено да je „право преузимања закугшог добра које власник има y циљу станован>а апсолутно право“, и одатле извео закључак да не греба истраживати власникове мотиве (Comm. cass. 16 mai 1950, Gaz. Pal. 1950. 11. 167.). (20) Изванредно cy обилне судске одлуке. Ове су анализиране y делима која обрађују „уговор о раду“. В. тако: Beudant; Cours de droit civil français, 2° ed., 1947, tome XII par R. Rodière, No 148 —152; новије: P. Durand et A. Vitut; Traité de Droit du travail, tome 2, 1950, No 460 —469; a joui новије: G. Camerlynck; Traité pratique de la rupture du contrat de travail, 1959, pp. 107 —135. Отпуштање извесних категорија службеника није подвргнуто само том оггштем правилу према коме послодавац не сме да поступа из неоправданих побуда; оно je допуштено само ако су ти службеници скривили крупне грешке. В. о последњем правном стању y тој материји: G. Camerlynck: Le nouveau statut protecteur des délégués du personnel et des membres du comité d’entreprise, J. C. P. 1959. I, 1482. (21) Закон од 30 јуна 1926, чл. 4. (22) Уредба Ho 45 —2380, од 17 октобра 1945, чл. 28. (23) Уредба Но 45—2394, од 11 октобра 1945, чл. 11. (24) Закон од 7 марта 1925, чл. 24. В. примене y Паризу, 15 фебр. 1950, Ј. С. Р. 1950 Л. 5544, note Bastian; Douai, 13 mai 1955, J. C. P. 1956, 11. 9062, note J. R. (25) Req. 7 mars 1933, D. Hebd., 1933, 218; Paris, 26 juin 1943, D. 1945 loi, note G. Ripert, J. C. P. 1943. 11. 2407; Trib. Corn. Seine, 23 janv. 1947, Rev. jurisprudence commerciale, 1957, 186. (26) Ево и других примера: за одбијање да ce устугги трговачки закуп (comm. 23 janvier 1951, D. 1951, 309); за право филмске глумице да одбије сценарио који јој предлаже њен продуцент (Paris, 8 mai 1950, J. C. P. 1951. 11. 6ИO, note R. Plaisant); за одбијање замене стана y извесним условима (закон од 1 септ. 1948, чл. 79).