Анали Правног факултета у Београду

9

ЗЛОУПОТРЕБА ПРАВА

оцену „околност" вршења власти, већ баш само њено вршење), колико год ј дакле да je, уз речвне услове, неизвесна граница између злоупотребе и вршења власти, толико напротив нема тешкоћа да ce теориски дефинише употреба овлашћења y неком другом циљу (détournement de pouvoir). Јер ту није важан акт већ његов крајњи смисао. Ако je функција вршена y неком друтом интересу a не y оном ради којег je поверена, може ce рећи да je злоупотребл.ена. Такав je случај данас са породичним правима. Вршење власти принуде или одбијања коју ова права понекад дају (право чувања малолетног детета, право одређивања пребивалишта супружника . . .) оправдава ce само мисијом васпитања која je оцу поверена или старањем за обезбеђење брачног једивства које je поверено мужу. Сваки чин који ce врши y неком другом циљу претставља злоупотребу овлашћења коју закон осу'ђује; поред осталих санкција, ту постоји и овлашћење на накнаду штете бесправно проузроковане, на основу члана 1382 (27). Исте директиве важе и за оне друге правне функције, чија ce теорија сада гради y још неодређеном оквиру предузећа, a које одговарају тачно постављеним циљевима друштвеног, техничког или финансиског уређења (28). Тако, например, овлашћења која има послодавац све више ce схватају као средства за акцију, која превазилазе себичне интересе шефа предузећа и стављају ce на раополагање послодавцу y интересу самог предузећа (29Х Исто тако y срговачком друштву, извесна овлашћења руковадилаца или извесна права на средства заштите ортака морају ce користити не y себичном интересу њиховог носиоца, већ y друштвеном интересу или y интересу финаноиске групе y којој носилац права учествује (30).

(27) В. тако за овлашћење родитеља да еманципује малолетно дете: Paris,. 15 février 1957, J. С. Р. 1957. 11. 9988; за право мужа да одреди породично пребивалиште: чл. 215 грађ. законика, измењен законом од 22 септ, 1942; за мужа који не допушта жени да врши неки одвојен позив (чл. 223 новог грађ, законика). Судови углавном употребљавају своју надзорну власт само y случајевима где je муж поступао из „претерано самовласних или увредљивих” побуда (Paris, 5 déc. 140, D, 1941, 15: Nancy, 24 juillet 1952, J. C. P. 1952, П. 7195, note Voirin). Напротив, никаква контрола није могућа над влашћу родитеља да својој малолетној деци одобре или не допусте ступање y брак (Rouen, 26 juillet 1949, D. 1951, 532, note Lebrun). Ово правило правда ce бригом да ce избегне изношење веома личних распри пред суд и да ce услед тога не отежају односи родитеља с њиховом децом. Изузетно, та контрола je могућа за децу поверену установама за јавну помоћ, кад родитељи не дају пристанак за брак; y том случају, по њиховом саслушању, одлучује суд (закон од 24 јула 1889, чл. 17, ст. 2). (28) A. Rouast: Les droits descrétionnaires et les droits contrôlés. ~Hev. trim, droit civil”, 1944, pp. 6 —7; M. Despax; L’entreprise et le Droit, 1957, No 215 à 219. (29) B. анализе судских одлука које cy извршили: M. Despax: op. cit., No 218 —219 и P. Durand et R. Jaussand: Traité de droit du Travail, tome I, 1947, No 348 и сл. (30) O противности између содијалног интереса и себичног интереса појединда y акционарским друштвима, в. R. David; La protection des minorités dans les sociétés par actions, thèse, Paris, 1928; G. Baelde: La défense des parts de fondateurs, these, Poitiers, 1930, pp. 120 —160; Gégout: liliales et groupements de sociétés, thèse, Paris, 1929, No 150 sq; Travaux de l’Association H. Capitant, tome X, Journées de Berne, 1956, pp. 204 sq; J. Noirel: La Société anonyme devant la jurisprudence moderne, 1958, passim. O злоупотреби већине y акционарском друштву, в. нарочито Н. Solus, note S. 1922. 2. 100; Neuburger: Le détournement de pouvoirs... thèse, Paris, 1936; P. Coppens: Abus de majorité dans les sociétés anonymes, Louvain, 1947; J. Hamel: Rapport, ~Rev. internationale de droit comparé”, 1951, p. 695. За примену в.: Paris, 18 juillet 1948, J. C. P. 1948. 11. 4567, note D. Bastian (овде уствари није било злоупотребе); Paris, juin 1952, D. 1952, 383; Com. 6 février 1957, J. C. P. 1957. 11. 10325, note D. B.