Анали Правног факултета у Београду
20
АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА
љена на многобројне одвојене предмете или групе предмета и те делимичне јединице предмета су поверене врло различитим и многобројним субјектима, међу којима може бити и сама социјалистичка држава (али с истим овлашћењима као и други субјекти). Ови субјекти имају на овим деловима социјалистичке својине цео низ различитих права, која спадају како y област јавног тако и грађанског права. Разуме ce да нас овде занимају само грађанскоправна права. Ова права су, као што смо рекли, врло различита и многобројна. Може ce, grosso modo , рећи да су то позната класична грађанскоправна права, бар уколико ce гледа на конкретна овлашћења која она дају својим субјекгима. Ту ce може наћи право располагања стварју y смислу да ce она прода, поклони, чак и да ce уништи, употребљава, присвајају њени плодови, итд. дакле, једно право које ce без колебања може. означити као својина. Исто тако ce могу наћи друга позната права: службеност, хипстека, закуп, итд. У социјалистичкој правној теорији још од настанка самог социјалистичког система (тј. од Октобарске револуције) траје расправљање о одређивању правне природе ових врло различитих грађанскоправних права. У већини случајева, последњих двадесет година, може ce рећи да преовлађује гледиште да скуп свих тих различитих права чини једно једино врло сложено право које ce зове право управљања, које одговарајући субјекти (обично су то привредна предузећа) имају на маси предмета социјалистичке својине која им je поверена. Овде нећемо улазити y ову иначе врло занимљиву расправу. Само ћемо испитати да лч право располагања стварју које смо мало пре описали може да ce означи као својина y смислу који смо одредили. 6. Рекли смо да, на први поглед и површно посматрано, може да ce призна да право располагања стварју које ce садржи y праву управл>ања једног субјекта социјалистичког права садржи сва овлашћења која ce налазе и y праву својине y класичном смислу и да би, према томе, требало признати да тај субјект има право својине на ствари. To су заиста и учинили неки теоретичари социјалистичког права. Меl;утим, такав закључак je неоправдан. Он je неоправдан чак и y случајевима кад одговарајући субјекти, a нарочито привредна предузећа (која поменута права имају у највећој мери, што je разумљиво с обзиром на природу њихове делатности) имају потпуну слободу према држави. као што je случај код нас y Југославији. Овде привредна предузећа имају према држави окоро исти положај као капаталистичка предузећа, тј. имају пуна овлашћења да располажу предметима социјалистичке својине који су им поверени, с обавезом да сачувају њихову вредност за друштво и да плате извесну камату за њнхову употребу. Ова предузећа морају плаћати порез држави и нису обавезна да предмете социјалнстичке својине сачувају y натурп (него само y вредности). To значн да имају право слободног располагања стварима y натури да их продаду, да их униште чак (плаћајући њихову вредност). У том случају, њихов положај према државн je сличан положају капиталисте који ce задужио да би купно предмете којн су потребнн за његову делатност овп предмети y натурн су његова сопствена својина a не својина зајмодавца.