Анали Правног факултета у Београду

278

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

нација je стање унутрашње усклађености: она je израз преовлађивања складности делова над неизбежном мером испољавања унутрашњих противречности, несклада међу деловима. У друштвеним заједницама, особито оним које су знатно организоване, она настаје диференцијацијом и интеграцијом састгвних делова y складну пелину (20). При том je ирелевантно којим средствима ce постиже'и y ком облику, али вал>а разликовати ова два њена типа: органски, када ce усклађују саставни елементи (а то су, пре свега, уже групе или појединци) сопственим особинама или тежњама; механичку, када целина настаје дејством спољних или допунских средстава којима'се савлађује постојећа претежност међусобних супротности делова. Но, независно од тога каква je координација, битно je да она означава постојање организованости. Зато није случајно то што ce при разматрању организацнје y првн план поставља баш овај феномен (21), што ce истиче да je унутрашња хармонија битно својство организацнје (22), што му ce приписује квалитет суштинске појаве сваког облика друштвеног живота (23), итд. Следствено овом, државна организација je творевина к-оју мора карактерисати нарочито велика коордтшација. У сразмери с преимућствима које држава има над било којом другом организацијом, и њена координација има специфичне особине. Координација y држави je само нарочит вид изванредне организованости; она je, зато, принцип y коме ce синтетизују остала два основна принципа и сви остали изведени, посебни пришЈипи. A пошто je овде немогуће и излишно говорити о свему што чини државу толико организованом, скренимо пажњу само на неке моменте y којима ce принцип координације највише огледа. Најпре, структура државне организације je изграђена сагласно принцкпу координације то je његов структурални аспект. Предуслов организованости државе јесте то да има онолико и онаквих органа преко којих ће моћи да обави сложену активност за коју je само она подобна. Ако тако не би било, држава би била неспособна да обави многе задатке који ce пред њу поставлају. У ствари, ти задаци намећу неопходност успостављања адекватних врпшлаца y виду специјализованих органа. Они су тако постављенп и организовани да на најбољи могући начин одговоре својим задацима. Бројност и разнородност органа нису плод случајности или произвољности, него објективне потребе да држава преузме вршење одређених делатности. Стога ce увек, y основи, одржава сразмера потребних с постојећим органима, тј. не може ce одржати ситуација y којој би једних органа недостајало a других било иако су излишни, као и да једних има сувише много a других сувише мало, итд. Тако структура државне организације пружа подлогу за свестрано примењивање прннцппа коордннације. У вези са овим стоји најважнији функционални аспект координације. У ствари, складност састава организације није сама себи цил., него je њен цил. да омогући координацпју делатности створених органа. Органи су различити зато што су различите делатности које врши држава: целокупна

(20) Вид. М. Ј. Levy: op. cit., p. 387. (21) Ha пример: H. D. Lasswell A. Kaplan: op. cit., p. 29.

(22) Ha пример: F. Nordsieck: op. eit., pp. 48, 49. (23) Вид. J. Dabin: L’état ou la politique, Paris, 1957, pp. 82 —84.