Анали Правног факултета у Београду

300

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

могла да дође до свога израза услед самог положаја овог оделења, као и класичног схватања сврхе кажњавања. Прогресиван и ирски систем претстављају несумњиво корак унапред y извршењу казни лишења слободе, али они ce y пракси нису могли да ослободе недостатака ћелијског и заједничког система, a сем тога њихови крути шаблони су сметали прилагођавању извршења казни према личности осуђеника, тзв. индивидуализацији извршења казне. Услед недостатака постојећих система, почело je да ce траже бољи и погоднкји начини извршења казни. На то je нарочито деловао гтраст криминалитета током друге половине XIX века, a особито знатно повећање броја повратника и криминалитета малолетника, што ce поред осталог приписивало штетном дејству које je лишење слобсде вршило на затворенике. Због тога je п-озитивна школа y кривичном праву оптужила до тада владајући класичак правац y науци кривичпог права и извршења казни, оглашавајући ra за неспособног да сузбије увећано вршење кривичних дела. Главни представник позитивне школе Е. Фери (Е. Ferri) сматра да савремени кривнчни прописи, који су сведени на искључиву претежност казни лушеља слободе и iieAHjcKor система, нису успели да заштите друштво од кривичних дела, na je услед тога настала „криза" кривичног права и репресије. Према Фериу, ћелијрки систем je једна од заблуда XIX века и представља једну од његових основних погрешки, јер он умртвљује уместо да ојачава осећања за друштво и морал код криминалаца, код којих су она веЕ знатно ослабљен.а. Сем тога, овај систем je кечовечан јер неминовно доводи до лудила или туберкулозе затвореника услед слабог кретања, ваздуха, рђаве исхране, итд., a затим, он je неефикасан јер бсуђеници налазе разне начине за међусобни договор. Због свега овога Фери предлаже заворење новог система кривичног права који би. ce наместо репресије и казне, као досада, заснпвао на превенцији и мерама социјалне заштите. У случају потребе за примену репресивнкх и елиминаторних мера, као крајњих мера y систему мера одбране друштва, било би најбаље да ce оне изводе y земљорадничким колоннјама затвореника, y раду на чистом ваздуху (à laperto), па ce ове колоније сматрају као узоран облик за нзоловање осуђеника (6). Оштра критика класичног правца и ћелијског система од стране позитивве школе, као и предлог о оснивању земљорадничких колонија, могу ce сматрахи као даљи развој идеје да ce помоћу погодне организације извршења казни отклоне штетна, криминогена дејства .које затвор пронзводи на осуђенике. Међутим, основни значај учења позитивне школе «е састојао што je оно, са увођењем научне методе (посматрања и индукције) y изучавању криминалитета, довело до снажног развоја y крпвнчном праву и криминологији, a тиме и y пеРологији. Да би постнгла поправлање и прилагођаваље осуђеника друштвеном животу, што јој je основни задатак, ова наука прилази посматрању затвореника, и тиме ce претвара y примењену криминологнју, како би најбоље могла да оствари свој нови задатак друштвене педагогије (7). На овај начин, посматрањем осуђенпка ce дошло до читавог ннза

(6) Е. Ferri: La sociologie criminelle, Paris, 1905, pp. 305 —316, 554—555 , 605 —608. (7) J. Pinatel: op. eit., pp. LXIX, LXVÏÏ, 387.