Анали Правног факултета у Београду

ОТВОРЕНЕ КАЗНЕНО-ПОПРАВНЕ УСТАНОВЕ

303

залагањем др. Ота Келерхалса (Otto Kellerhals) организован један затвор типа земљорадничке колоније, који ce сматра као прва отворена «азаеноткшравна установа (17) a „која je смело прекинула са класичним системом затворених установа и дозволила да затвореници изађу -из зидина и затвора на чист ваздух, светлост и сунце, покушавајући да им врати достојанство и част, да их поправи и од њих створи нове л>уде'' (18). Велики успеси које je постигла ова установа y погледу поправке затвореника, наишли су на снажан одјек y целоме свету, a нарочито y појединим државама САД (Индијана, Калифорннја), затим y Енглеокој и нордиским земљама (Данска, Шведска), које су после спроведених експеримената оочеле постепено да уваде поједине отворене установе. Од 1930, y САД су уведене федералне отворене установе, тако да ce данас y о-вим државама налазе више од 40% затвореника по отвореним установама. У Енглеској су поменуте установе заведене 1933, тако да y њој данас постоје пет локалиих отворених установа, a од пет регионалнкх затвора два су отвореног типа и од два централна један јс отворен, док су од шеснаест ~Борстала‘' десет отворена. Највећи су развој отворене установе досада постигле y Шведској, y којој према подацима из 1955, од педесет и две установе за извршење казне лишења слободе, двадесет и седам су отвореног типа. По овим установама je смештено око дВ6 трећине редовних затвореника, док ce једна половина младих делинквената такође њима користи. Према подацима од лре неколико годииа, y Белтји постоје четири установе отвореног типа, док их y Италији има десет, y Аустрији пет, y Луксембургу једна, y Француској једна, Отворене установе аостоје и y осталим државама света, y Турској, Израелу, Цејлону, Индији, Пакистану, Јапану, Новом Зеланду, Аустралији, Аргентини, Бразилији и др. Према изложеном, досад су отворене установе достигле своју највећу прнмену y Шведској и појединим држазама САД где представљају редовне установе за изв-ршење казни, док су y осталим земљама оне још изузетне установе y односу на заводе затвореног типа (19). Снажан развој отворених установа настао je нарочито после Другог светског рата, када je као реакција на његове суровости дошла до израза идеја о хуманом поступању са затвореницима. Ов-оме развоју je особито допринело то што je скоро сасвим преовладало схватање да ce сврха казне састоји y преваспитању учиниоца кривачних дела и њиховом прилагођавању за друштвени живот a не y истташтању за учињено дело и увижавању њихоеог људоког достојанства. Тако je промена y схватању сврхе кажњавања довела до нужних измена и y начину извршења казни. Новим погледима нису више одговарале старе установе, па ce све више, али опрезно и постепено,

(17) Ch. Germain: To what extent can open institutions take the place of the traditional prison?. Douzième congrès pén. et pénit. int., Actes, v. IV, p. 12; H. Kellerhals: Dans quelle mesure les Institutions ouvertes sont-eldes appelées à remplacer la prison classique?, ibidem, p. 74.

(18) J. Graven: Le système pénitentiaire de la Suisse, Les grands systèmes pénitentiaires actuels, t, VI, p. 338.

(19) J. Bennett: Tho what extent can open institutions take the place of the traditional prison?, Douzième congrès pén. et pénit. int., Actes, v. IV, p. 43: Méthodes modernes de traitement pénitentiaire, p. 84; L. Fox; Laplace de l’établissement ouvert dans le système pénitentiaire et dans la communauté, Nations Unies, A (Conf. 6 C. 2) L. 2. 1955, pp. 45, 52—54.