Анали Правног факултета у Београду

304

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

прилази новим методама и институцијама, међу којима отворене установе заузимају најзначајније место. На даљи развој отворених установа, на њихово ближе упознавање и већу примену, од пресудног значаја je било разматрање овог питања на XII Међународном конгресу за кривично право и казнене заводе, одржаном y Хагу 1930, који je организовала Међународна комисија за кривично право и казнене заводе ради проналажења најпогоднијих заједничких мера за сузбијање криминалитета и за поступање са затвореницима. На овом конгресу je донета посебна резолуција y којој су обухваћсна основна питања y вези са отвореним установама. После преноса функција Међународне комисије за кривично право на Уједињене нације, крајем 1930, Секретаријат Уједињених нација je спровео анкету y погледу отворених установа преко четири регионалних саветодавних група, и то: европске на састанку y Женеви 1932, Латинске Америке y Рио де Жанеиру 1933, Средњег Истока y Каиру 1933, азијске и Крајњег Истока y Рангуну 1934. Затим je питање отворених установа, са низом других важних проблема извршења казни лишења слободе, било темел>но претресано на Првом конгресу Уједињених нација за сувбијање злочина и за поступање са преступницима y Женеви 1953. Као основа за дискусију на поменутом конгресу je послужио извештај Секретаријата УН, који je представљао синтезу закл»учака регионалних саветовања и садржао предлог за доношење препорука y погледу отворених установа. Поред овога су била саставл>ена још два специјална реферата о месту отворених установа y систему извршења казни, као и избору делинквената за ове установе, док су y двадесет чегири остала реферата, спремл>ена од специјалиста за извршење казни из разних земал>а и делова света, биле описане поједине установе које су постојале y то доба. Препоруке и резолуције које су поводсм отворених установа донете y Женеви, заједно са онима y Хагу, засноване су великнм делом на режиму који данас стварно постоји У овим установама. Оне садрже општа правила о основним питањима која ce поставл>ају пред поменутнм установама y погледу н>иховог појма, услова за њихово добро функционисање, њихових преимућстава над затворима затвореног типа, као и критеријума за одабирање затвореника који греба да ce сместе y њима. У овоме лежи основни значај наведених препорука, јер оне сажето искуство стечено кроз дуги ннз година y примени најпрогресивнијих система извршења казни од стране разних народа y свима крајевима света, без обзира на њихове разлике y друштвено-политнчким, економским и географским условима живота. Отворене казнено-поправне установе су на тај начин, као једна институција y поступању са затвореницнма, добиле међународно признање и постале једно од значајних средстава борбе противу крнминалитета. које може бити заједничко за све зем.ве Тако су отворене установе ушле y последњи стадијум свога развоја. пошто je пронађен материјални оквир који омогућава најпово-\>нију примену података савремене науке о извршењу казни, ради поправљања и оспособ.\завања осуђеника за друштвени живот, који више одговара духу данашњег времена него затворени тнп завода XIX века.