Анали Правног факултета у Београду

ОТВОРЕНЕ КАЗНЕНО-ПОПРАВНЕ УСТАНОВЕ

305

11. Појам и карактерна обележја отворених установа 1. Пдема дефшгицијама које су усвојене на XII Међународном конгресу за кривично право y Хагу 1950 и на Првом конгресу Уједињених нација за сузбијање злочина и за поступање са преступницима y Женеви 1953, отворене казнено-поправне установе карактеришу два основна обележја. Отворене установе ce одликују одсуством материјалних и физичких обезбеђења против бекства (као што су зидови, браве, решетке, наоружани чувари или друго особље специјално одређено за обезбеђење завода), као и режимом заснованим на добровољној дисцнплини загвореника и на осећању њихове одговорности према заједнчци y којој жнве. Овај режим подстиче затворенике да ce користе пруженом слободом a да je не злоупотребе. Као отворене установе могу ce сматрати само оне установе које садрже оба наведена обележја, па ce на основу ових одлика отворене установе разликују од других типова завода, од којих ce неки инспиришу истим начелима али их не остварују y потпуности (20). По своме изгледу и архитектури отворене установе одговарају углавном датој дефикицији. Наместо установа за иззршење казни класичног типа, које ce састоје из низа добро познатих великих и масивних зграда поређаних oko једне централне зграде, које су опкољене високим зидом и стражом са митраљеским гњездима, и y којима осуђеници смештени по ћелијама или заједничким просторијама живе и раде стално надзиравани, отворене установе пружају сасвим другу слику. Оне већином имају изглед омањег села, земл-орадничке колоније са низом малих зграда, углавном полјСког типа y којима су смештене канцеларије администрације, радионице, учионице, павиљони за становање осуђеника, магацини и остале потребне просторије, a око којих ce налазе пространи терени земл.е за обрађивање. На целом овом простору, којк обично није ограђен, a уколико je ограђен жицом или живом оградом. ова ограда не служи за спречавање бекства већ само за разграничење од околних сеоских имања, затвореници уживају потпуну слободу кретања без икакзе пратње и слободу рада без надзора. С обзиром на помекуто одређивање отворених установа, може ce сматрати да je непостојање материјалног обезбеђења против бекства само одраз одређеног режима који постоји y наведеним установама. Према томе, битна карактеристика отворених установа ce састоји y режиму заснованом на поверењу и д-обровољној дисциплини затвореника (traitement fondé sur la confiance et sur l exercice de Г auto-contrôle. (21). Стога отворене установе представљају систем извршења казнн где ce од затвореникз тражи да ce потчине дисциплини затвора без строгог и сталног надзиравања (self-gouvernment) и где ce развија осећање личне одговорности ( self -responsibility ). Због олакшане могућности бекства затвореника из оваквих установа услед непостојања стражара и материјалних препрека, неопходно je потребно да ce y самој установи оствари опште мнење, нека врста особеног морала и стања

(20) Douzième congrès pénal et pénitentiaire internationale. Actes, v. I, p. 450; Premier congrès des Nations Unies pour la prévention diu crime et le traitement des délinquants, A (Conf) 6/1, p. 82. (21) Méthodes modernes de traitement pénitentiaire, p. 116.