Анали Правног факултета у Београду

306

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

духа к-оји делују да ce затворешгци опиру свима искушењима да напусте установу. Jep, осигурање против бекства y једној установи за извршење казне не зависи толико од зидова, решетки, страже или оружја, колико од стања духа који влада y њој. Стога je за отворене установе од изванредног значаја да y њој постоји такво стање духа, које би са своје стране деловало да затвореници не беже из исте, иако имају за то материјалне могућности. Услед овога, осуђеници треба да уложе известан напор да би ce одупрли разним тежњама за бекство, a овај напор са своје стране ојачава њихову вољу h тако образује један васпитни фактор (22), У овом погледу постоји: савршен контраст y односу на затворе затвореног типа, y којима већ сама теориска немогућност на бекство рађа жел>у код затвореника да то ипак учине, било из неког погрешно схваћеног интереса, престижа или угледа (23). Основна разлика између режима y отвореним установама и оног y заводима затвореног типа ce састоји y томе што ce затвореници y затвореним установама обично пасивно потчињавају правилима која им ce намећу г док ce y отвореним устансвама добровољно и свесно потчињавају дисциплкни (24). Иначе нема неке битне разлике y режимима између поменутих установа. У једној, као и y другој, осуђеници су обавезни да раде, jep ce данас рад сматра као најбоље средство за друштвено прилагођавање и оспособљавање учинилаца кривичних дела за њихов будући користан живот на слободи, па ce стога одређују на такве радове који ће на њих најбоље васпитно деловати. У отвореним, као и затвореним, устазиавама, за остварење свога циља користе ce још и остала средства као што су: образовање осуђеника, лични утицаји особља затвора и коришћење сваке прилике да ce y њима развије осећање личне одговорности. Ради тога ce y отвореним као и затвореним установама рбично организују; 1) индустријска предузећа, занатске радиснице и економије, кроз које лица сгичу радне навике и дисциплину рада, 2) стручне, занатске и пољопривредне школе и курсеви. за осуђенике без стручних квалификација, 3) курсеви за опште образовањеи течајеви за неписмене, 4) културио-просветна, васпитна и фискултурна настава за све осуђенике. Поред поменуте основне разлике, постоје и друге разлике y режимима између отворених и затворених установа које произлазе из ове основне разлике. Тако, на прпмер. у отвореним установама постоји већа слобода живота и рада него y затвореним заводима, јер су без сталне контроле и надзора стражара или осталог особља. Затим, осуђеници имају погпуну слободу кретања на подручју целе установе, као и низ другцх привилегија y погледу дописивања, прнјема пакета, посета родбине, одласка y оближње место, додира са спољним светрм, нарочито са околином установе. Да би ce што шире и потпувије остварила друштвена реадаптација затвореника, неопходно je било да им ce остави потребна слобода живота и рада y оквиру саме установе, како би затвореници научили и доказали да су y стању да контролишу своје акте, да ce опиру на разна искушења и да ce владају часно и лојално

(22) Cycle d’études du Moyen-Orient sur la prevention du crime et le traitement des délinquants, Le Caire, 1953, Nations Unies, p. 30, § 181.

(23) L. Fox: op. cdt., p. 19. (24) Cycle d’études du Moyen-Orient, p. 79, t. 2. c.