Анали Правног факултета у Београду

74

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

који мора покрити како стварну штату тако и изгубљеку добит; но, притом, оштећени нема право на већу количину добара и новца но што je то потребно за шегово потпуно обештећење (7). 6. С обзиром на та да je потпуно обештећење лица које претрпи штету проузроковану од више лица основни мотив због кота je у законодавствима скоро свих земаља установљавање солидарне одговорности ових лица добило овоје одређено место, разумљиво je што ће се и приликом одређивања висине -накнаде коју та лица дугују оштећеном поступити -на начин као што je то напред изложено. Наиме, приликом одмеравања накнаде узеће се у обзир -како стварна штета коју je оштећенн претрпео, тако и онај добитак који би он сигурно остварио да штете није било. Притом ће се водити рачуна о томе да он треба да буде потпуно обештећен, али и да се неосноваяо не обогати примањем веће накнаде но што износи штета коју je претрпео. На тај начин примениће се основни принцип у материји накнаде штете: Накнадити сву штету, али не више од штете!

Марија М. Тороман

Др.

ДЕЈСТВО АРБИТРАЖНЕ КЛАУЗУЛЕ НА НАДЛЕЖНОСТ РЕДОВНОГ СУДА

1. Према нашем закону о парничном поступку од 8 децембра 1956 за решавагье спорова у којима се странке могу поравнати допуштено je уговарање избраног суда само ако није у питању спор који спада у искључнву надлежност редовних судова, и то под условом да je бар једна од уговорних страна стране физичко или правно лице (чл. 437). Према томе, постојање елемента иностраности je услов од кога зависн да ли ће се у неком случају допустити уговарање избраяог судства или неће. Уговарање избраяог судства није допуштено у случају кад су обе уговорне стране југословенски држављани. Ово ограничење слободе уговорних страна у погледу избора органа који ће решават и опорове који између њих настану, уколико се односи на наше привредне организације и привредне спорове који «астају у оквиру њиховог пословања (у коме се оквиру углавном и крећу ова разматрања), има свој корен у карактеру наше привреде. Jep, наша привредна предузећа, ко ja би у пракси најчешће и долазила у ситуацију да уговарају надлежност избраних судова, по својој структури се битно разликују од приватних привредних организапија. Она у овом щелокупном пословању треба да су инспирисана цил>евима наше данашње привредне политике и да, у првом реду, служе општим друштвеним интересима. Зато я орган пред којим ће се решавати спорови који настану нзмеђу наших привредних предузећа треба да има такву организациону структуру која ће му омогућити да, држећи се законских прописа, допринесе остварењу поменутих циљева. А такви органи су, према ставу заузетом у позитивним прописима, пре привредни судови него избрани судови, у чијем формирању учествују и саме странке бирајући своје арбитре. Међутим, ситуација je друкчија онда кад су обе или једна од уговорних страна ннострани држављанп. У том случају недостаје јединство циљева којимв

(7) Збирка судских одлука, Београд, 1956, I кн.ига, 111 св., с. 153.