Анали Правног факултета у Београду

280

AHA ЛИ ОРАВНОГ ФАКУЛЬТЕТА

лечење или се предузимају мере безбедности или се пак поступал обуставл>а, а лице шаље на надзор родитељима или здравственим органима. Иако питања која аутор обрађује имају више (црактичви карактер, он je изнео и неколико интересантыих теорисних поставки које, чти нам се, нису до краја разрађене. Он се служи упоредиом методом, али, на жалост, њоме обухвата само поступке неких социјалистичких земаља. То je свакако недостатак овог рада, можда и неоправдан, jep класни карактер не може да буде разлог да се веки проблеми, на пример, утврђивање неурачуољивости, не размотре и са становшнта поступала капиталистичких земал>а.

Љубиша Јовановић

I. Szaszy: A MUNKAJOG NEMZETKÖZI MAGANJOGI VONATKOZASAI (Питаша радног права у међународном приватном праву), Budapest, 1961, 26 pp. Развој ширих међудржавких однооа, високи технички ниво производше и чишеница ангажовања великог броја радника и ван граница домаће државе захтевају регулисање питаша радног односа и сукоба закона у овој материји. Ы међународни конгрес радног права, одржан 1957 у Женеви, разматрао je питаше сукоба закона у радном праву, пошто та питаша ни теориски ни практично нису била довољно обращена. Аутор основано износи да je у буржоаској цра-вној литератури радноправни однос подељвн на ја-вноправне и приватноправне елементе и дрема тој подели одређује се и надлежно право. За приватноправне смаграју се они прописи радног права који одређују уговорно радио право или садржину уговора о раду коју су странке одредиле у границама јавноправних принудних прописа {плата, делокруг рада, итд.). Као јавноправни сматрају се прописи који се односе на заштиту рада, социјално осигураше, радну дисциплину, стручно образование, радне спорове, расподелу радне снаге, итд. Поделу на јавноправне и приватноправне прописе прихватио je и француски Code de Travail. Први део овог законика чини уговорно радно право • као приватноправно, а други право заштите рада као равноправно. Исту поделу усваја западнонемачко, швајцарско и италијанско радно право. Међутим, у буржоаској литератури не постоји яогауна сагласност у одређивању радноправних питања која би спадала у приватно a која у јавно право. Спорно je и где спадају прописи о фабричким одборима, радничким саветима, колективним уговорима, итд. Даљу тешкоћу у грађанској науци, по запажању .аутора, представља чишеница да један део јавноправних прописа обезбеђује права радника премн послодавцу, а други права радниша према држави, да један део прописа одређује обавезу послодавца према раднику, а други део шегове обавезе зрема држави. Ова права и обавезе, међутим, према владајућом схваташу у буржоаској правној литератури, немогуће je са истих основа проценити. Затим у кшизи ее указује да није одређено да ли у одређивању надлежног -права за равноправие елементе треба сматрати меродавним искључиво домаће радно право, или уместо шега, или перед шега, и у којој мери, и страно радно право-. Коначно, писац -подвлачи да je спорно уколико и у каквим границама, -странке имају право аутономије воље, а у случају да се нису договориле, на основу којих везујућих чшьешща треба одредити надлежно право. Да ли -према праву радног места ( lex loci laboris), праву седишта послодавца (lex domicilii), домаћем праву страяака (lex patriae) или према праву места одакле су радници отпослати за вршеше посла у иностранству (lex loci delegationis). Владајуће шпиљење у капиталистичким државама je да пре него што би се могло одредити -надлежно право треба изградити одговарајући метод и само на основу шега моћи he да се иэгради и систем међународ-