Анали Правног факултета у Београду

144

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

теорија тумачи да ce овај принцип не примењује на грађанокоправни комисион који регулише чл. 406 Грађ. зак. (24). Ово je доследна примени чл. 164 Грађ. зак. на пуномоћство. Правило из овог прописа почива на принципу поштоваша изјављене воље. Ако агент односно комисионар не изјави, или ако из околности не произилази да исгупа за друтог, комисионар не ствара никаква директна права или обавезе за свог яалогодавца ■комитента. Пракса je уголико ублажила ово правило што суд инсистира на утврђивању чињенице за чији je рачун агент иступао, ако то интерес трећег лица налаже (25). Наравно, ово не зяачи да права комисионара, из уговора који je закључио у извршењу налога, не могу уопште да пређу на комитента. Комисионар може да пренесе своја отрава према трећем лицу на комитента путем цесије (што чл. 392 и помише). Но, то je нов правни посао (27). Принцип непостојања непосредног односа између комитента и трећег лица усвајају такође и други правни системи којима je немачко право служило за узор. Тако поступи Швајцарски законик о облигацијама. У чл. 425 Законик упућујена аналотну примену одредби о пуномоћству, односно мандату. Ове пак, у чл. 401 истог законика, предвиђају законску цесију, односно суброгацију комитента, односно властодавца уопште, у права пуномоћника према трећем лицу моментом када властодавац иопуни своје обавезе према (пуномоћнику. Овим je положај комитента знатно побољшан у односу на немачко право <2B), а практично ближе решегьу које усваја англо-америчко право. Међугим, и сама немачка правна теорија склона je примени овог решен>а у немачкој пракси путем даватьа овог тумачења чл. 392, ст. 2, Нем. трг. зак. у случају када je треће лице иоплатило неку суму новца (29). Видећемо касније да и само немачко право допушта, као изузетак, пренос комисионаревих права према трећем лицу на комитента путем законске цесије. Наравно, права могу бити пренета и обостраном сагласношћу комитента и комиоионара, путем уговорне цесије. Међутим, проблем баш и постоји када такве сагласности нема, у случају стечаја или уопште инсолвентности дужника која доводи до тога да повериочева права буду, необезбеђена. У француском праву принцип непостојаша непосредног односа између комитента и трећег лица заснива се на ошптем принципу релативности уговора који утврђују чл. 1165 и 1134 Франц, грађ. зак., регулишући дејство уговора према трећим лицима. Уговор закључен између комисионара и трећег лица je res inter alios acta за комитента. Он не може да има непосредна права према трећем лицу. Ово je такође и схватагье бел-

(24) Балог: Послови привредног права, Београд, 1952, с. 134; ИлјЉ; Привредно право, Сарајево, 1959, с. 348; Растовчан: Компаративно трговачко право, Загреб, 1954. (25) Види Schlegelberger; op. clt., Bd. IV, S. 1946 —1947; Gierke: op. cit., S. 526; за аустриско право види Grünhut: Das Recht des Kommissionshandels, Wien, 1949, S. 42.

(26) Müller—Freienfels; наведени чланак где ce наводе следећи случајеви из судске праксе; R. G. 100, 190; R. G. 109, 167; R. G. 140, 229 .

(27) О цесији види чл. 398 — 4£L3 Нем. грађ. зак.

(28) За швајцарско право види: Oser — Schönenberger; Kommentar, S 1490 и Schneider— Fick; Comentaire de Code Fédéral des Obligations, Neuchâtel, 1955, pp. 701-702.

(29) Види Ehrenberg. op. oit-, Bd. V, S. 938; Staub’s Kommentar zum Handelsgesetzbuch, уз чл. 383, А, 31; Bambach — Duden: Kommentar zum Handelsgesetzbuch, уз чл. 392, D.