Анали Правног факултета у Београду

БЕЖБШ-КЕ

323

жног суда да одлучи о стручком вештачењу о одређаним нитањима; могућност за арбитражни суд да приступи, -акю сматра могућим, покушају мирења; корисност вођења белешки о раоцрави, редигованих у форми коју прошлые -арбитражни суд. г) Одлука. У погледу -арбитражне одлуке, финалног акта арбитражног суђења, коыщрес je препоручив следеће: да одлуна буде допета у одређеном року, који може да буде продужен, ако томе има места, споразумом странака или од арбитраже; да се у одлуку унесе -споразум о арбитражи и хроно'лоппш ток поступка; изузев претходног споразума странака одређива&е надлежног закона од стр,ане -арбитражнот суда; образложење одлуке. 111. Tpeha комисија бавила се темом „Стварање Међународ-ног уреда или бироа који би био надлежан да одређује арбитре, утврђује арбитражни послупак и региструје одлуке ради њиховог лакшег извршеньа”. Рефёрат je поднео П. J. Ван Омарен (Р. J. Van Ommeren, Холандија), а раду ко-мисије цредседевао Н, Персон (N. Pearson, Енглесна). Међународни арбитражни уред или биро, према реферату, није замишљен као једна нова институционална арбитража. То би требало да буде једно тело чија би најважнија улога била тамо -где обе страшже или једна не желе да се подвргну некој ииституционалној арбитражи. ■—• По предмету рада ове комисије Конгрес je мшшвењ-а „да би било пожељно стваравье међународних уреда чија би се активност, -териториј.ално регионална, односила на омогућавање арбитражнот суђеша”. Такође су набројане и одређене функције које би ови уреди требало да врше. IV. Четврта комисија je свој рад посветила питању „Проблем арбитраже између влада или лица ј-авног права и лица црив-атног права”. Реферат по овој теми je поднео Ж. Ведел (G. Vedel, Француска), а комисији je председ-авао др. М. Константиновић (Југославија). Рад ове комисије je био посебно интервоанлан, a дискуоије плодне и звачајне. Референт je истакао да постоје државе чптје позитивно законодавство (на пример, Француска) не допуштају арбитражу између владе однооно лица јавног права и приватних лица. Ово отвара знатне тешкоће за међународне економске односе у коЈима дан-зс, све чешће владе односно лица јав-ног права улазе у уговорне односе са цриватним шщища. То je посебно случај када су у пита-шу яове и -неразвијене земљ-е где функцију екюномског развоја држава цреузима на себе. Како ове државе тешко приставу на судску надлежност судова држава чије су оне некад можда биле колоније, а арбитражно суђење није могуће, то се појављује велика препрека за здраве међународне економске односе, кајима арбитража и арбитражно суђење свакако у многоме помажу. Тако интереси међународних економских односа захтевају да се из оних националних законе дав става где она постоји уклони ова препрека арбитражном суђењу. Посебно je јасно и отворено указао на стварни и прави значај и домаш-ај овога прблема и његову актуелност проф. Бартош, кој-и je присуствовао раду ове комисије. Ипо предмету рада ове комисије Конгрес je усвојио извес-не препоруке у форми жел>а. Основна препорука je да се „уклоне препреке које у извесним законодавствима још забрањују у принципу лицима јавног права да -прибегну арбитражи”. С тим у вези je указано да не би требало исувише користити резерву уз члан II Женевске конференције од 25 априла 1951. кој-а овлашћује „нравна лица јавног права да ваљано закључују опоразуме о арбитражи”, a -која резерва, широко корипЉена би могла да доведе до парализована намерю да се овај проблем као такав уклони из области међунарсдне арбитраже. У целини пооматрано овај Конгрес je био вео-м-а користан радни оастанак посвећен стварно најактуелнијим цроблемима међународног арбитражног суђења. Ограничен број првдстављених држава чинио je join зише важном и тешком улогу југоlсловенске делегације и гьених чланова који су присуствовали раду појединих комиоија. Мишљења и предлози