Анали Правног факултета у Београду
324
АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА
југословенских делегата су увек са пажгьом оаслушани, jep се осећало да од свих присутних делегација једино je југословенска та која би могла да изрази став и мшшьеше свих оних непредстављених држава, посебно младих афричких и эаиских држава, чије учешће у међународним економским односима сваким даном расте. A међународна арбитража je несумшиво један од феномена непосредно везаних за ове односе и стога њено што боље решетье и регулисање интересује icse.
Добросав Митровић
ПРОБЛЕМИ УНИВЕРЗИТЕТСКЕ АДМИНИСТРАЦИИ У ВЕЛИКОЈ БРИТАНИЈИ И БРИТАНСКОЈ ЗАЈЕДНИЦИ НАРОДА. Овим проблемима посвећује свој бр. 16 за 1961 периодична публикацией Freedom and Science (A Bulletin of the Committee on Science and Freedom, Manchester). Kao што je већ истакао проф. Валдо (D. Waldo: Administrative State, New York, 1948), Американци и остали оавезници у Првом светском рату били су веома изненађени шзад се показало да je аутократски организована Kajзерова Немачка надмоћиија у ефикаоности вођења рата од западыих демократа ja. Све до тада je впадало неприкооновено убеђење буржоаске науке да су демократија и ефикаоност синонимии, тако да ефикаоност тај пробни камеи сваког друштвеног поретка и облика попитичког режима до тада није привлачила скоро никакву пажњу. Толико изненађење, које нам данас изгледа доста наивно, покренуло je такву кампању против табуа поистовећивања демократије и ефикасяости да je она прерасла у серију истраживаньа под којим условима и како се ове две категорије крећу заједничким путем. Поготову je такво испитивање 'актуелно ако je његов предмет уцравл>ање универзитетом у данагшьем свету који .све више ооваја наука, до тога освајања долази како кроз пораст утица ja њених установа и личности, тако, и join много више, кроз ове опсежније уздизање масе друштвених делатности и њихових иосилаца, што их све више приближава научном нивоу. Кад се говори често, чак и на страницама дневне штампе, о владавини научника, сматрамо да ту владавину. треба схватити више у другом .смислу. С тим у вези je за нас поготову интересантна ова тема о управл>ан>у универзитетима у Великој Британији, због реформе нашег школства, у којој посебно место заузимају универзитети. Ови чланци, као и остали, могу нас инспирисати на увођење извесних мера, као и на одбијаше других мера, односно њихово уклањање. Написи, који оцртавају универзитетско питагье, интересантни су и оа једног другог угла посматраша. Они, поред осталих извора, изазивају утисак да прети могућнбст да се оде у супротну крајност услед превеликог жртвовања ефикаоности демократском идеалу. Када се на овакав пословно-организаторски, понегде штанише и на војнички начин расправља о ,дщтаделама” слободе мисли, не оотаје много наде за доследну демократску идеју ових аутора у погледу других институција жоје изискују много већу брзину и усклађеност делатности. Примера ради навешћемо један од ломак првог чпанка „Проблем слободе и ефикаоности на универзитету” А. П. Paya (Row, бившег проректора Универцитета у Аделаиди, Аустралија, и бившег шефа установе за телекомунинэцисиа истраживања, итд.): „Једна од неколико ствари може се десити када je ефекитвна власт у рукама широког тела људи. Најчешћи резултат je неинвентиван програм заснован «а статус квоу и узајамној эаштити [...]. Сећам се Сер Стафорд Крипса, како ми je 1945 говорио да никад више не би ушао у коалициону владу, jep кад велики број људи различитих погледа и интереса долази до споразума, оно о чему оу одлучили нема никакве вредности. Најбол>а ствар у погледу професионалног тела јесте да стварна власт дође у руке два или три мудра човека великог академског статуса и снаге карактера [...]. Из мот личног искуства произилази да сам сигуран да „Jodrell Bank Radio