Анали Правног факултета у Београду

131

ОД РИМСКОГ РОБА ДО КОЛОНА

ном уништавању робова (9). Да би савладали и опречили ообуне робова, изгубили су много војске и неколико конзула и војсковођа (10) и морали су повући војску са граница. Сличне муке имали су Римљани и са Латинима у неким деловима државе. Са знатним напорима успели су да савладају побуну Италика, дали су им право римског грађанства, али су они и поред тога, само неколико година касније, масовно прилазили Спартаку (11) и сачиньавали онај део ньегових снага који je желео да сруши и ошьачка Ршм. Најзад, и трвења и борба за власт између побила, еквестара и ионулара и градски плебс који се огромно намножио и врло често извлачис. из контроле и самостално предузимао акције против једног или другог сенатора, чинили су велике тешкоће Републици. Римљани су успели да изађу на крај са ошш тешкоћама, које су у ствари одраз кризе републиканоког уређења и робовласничких однось који су достигли свој врхунац. Али да би то постигли, морали су прекинутк освајачке ратове и употребити своје војке снаге првенствено за обавлзање шихове унутрашње функције. То je донело мирни период римске исгорије, који je, истина, омогућио да се уведе нова друштвена организација принципат, и да римска робовласничка надпредньа уметнюст, филозофија и право добију своју последњу глазуру, али je имало врло тешке економске последице, Угушивање робовских побуна и драстичне мере које су уведене за робовске испаде, уништавали су масовно робове. Због престанка освајачких ратова ослабио je прилив робова (12) и нжхова цена je постала знатна seha (13). Зато Варон и Колумела, насупрот Катону, у својим делима по-

Неки аутори смаграју да положа] робова узет у целини није био тако рђав и услови Т'Ьиховог живота нису били тако тешки (На пример, Р. Allard: Les esclaves chrétiens dépuis les premiers temps de l’Eglise jusqu’ à la fin de la domination romaine, Paris, 1914; Westerman: op. clt. (уз извесне резерве). Као аргумента наводе се: срдачно писмо египатске рошопье господару Apolonlus-u (Colderlni: Liberi e schlavi 19); под Трајаном било je у Argos-y допуштено робовима да долазе у гимназијум (Inscriptiones Graecae, 4, 597, 17 —18); Плиније je сматрао просторнее у којима станују робови довољно добрим да у н>их смести госте (Plinius: Epistulae, 2. 17. 22); један умно болестан роб који je напао Хадријана био je лечен (Scriptores historiae Augustae, Hadrianus, 12, 5,), итд. На XI међународном контресу историјских наука било je ово гледиште оштро нападнуто и потпуно одбачено

(9) Године 10 донет je SC Sllanianum којим Je поново потврђена примена старо! републиканског закона по коме су, у случају убиства гостю дара, убијани сви робови који се затекну у његовој кући. После угушења Спартаковог уетанка само на пут> од Капуе до Рима било je разапето на крстовима 5.000 робова (Машкин: н. д. с. 230). Утушивши робовску побуну 196 перегрински претор je све вође разапео на крст (Livius, 33. 36, 3).

(10) У другом устанку робова на Сицилији 104 rrpe н. е. убијен je претор Нерва и н>егов одред уништен (Машкин: н. д., с. 199 —200). Спартак je на челу 60.000 робова (120.000 према Апијану: De bell, civili I. 117) неколико пута потукао римску војску. У самом почетку уетанка уништио je одред Римл>ана од 3.000 тьуди на челу са претором Варинијем (Машкин; н. д., с. 229).

(11) Машкин: н. д., с. 228.

(12) Машкин; н. д., с. 373.

(13) По Хорацију (Horatius: Epistulae, 2. 7. 43 и 2.2. 5 —6) у Августово време безвредни роб je кошгао 500 драхми а интелигентан ingenuus са знањем грчког 2000 драхми. У Египту, нешто касније, ропкиња je коштала 1000 драхми. У другој половини I века н. е. коштао je дечак који уме да имитира 300 денариуса (Petronius; Satiricon, 68), девојка рђавог морала 600 ден. (Martialis: Eplgr., 6. $6. 9) а жена 1209 денариуса (Martialis; Eplgr., 10, 31. 1). Робови кушьени за луксузне потребе коштали су много више. Plinius (Naturalis Historiae, 7. 56) наводи да су два дечака плаћенз 200.000 сестерција; Martialis (Eplgr., 6. 62 и 11. 70) наводи да je један лепи дечко плаћен 100.000 сестерција а друга један 200.000.