Анали Правног факултета у Београду

132

AHA ЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

свећују посебну паноњу тпитању цене и вредности роба (14). Зато се осећа велики недостатак радне снаге, земљорадња полако эамире a латифундије бивају покривене коровом (15). Заменит умрлог роба било je скупо и тешкю. Вшпе се исплатило чувати, боље хранит и узгајати робове, Мефутим, и то je било скупо, jep je ослабио прилив ошьачканих богатстава, пошто су престали некадаши уопешни ратови, а услед оживљавања пирата и несигурности на путевима, слаби тргсквина. Зато цене окачу и јављају се финаноијске тешвоће, Римљани, међутим, и даље воде раскошан начин живота, па су шихове потребе остале йоте или се нетто повећале. Освајаша на северним границами нису могла много иоправити оитуацију, jep робови довадени отуда нису били навикнути на производшу средоземних интензивних култура а нарочито винове лозе и маслина (16). Нормалан излаз из такве ситуације био ,би употреба савршенијих оруђа (17) и бољих начина обраде ~ који би донели већу продуктивност рада. Међутим, то није било лако постићи са робовима који раде под батином и зато им се могу даги само груба оруђа која није лако покварити. Зато Римљани iCßoje техничке проналаске употребљавају првенствено у позориштима, становима и купатилима за лични конфор а врло мало у произведши. Савршенији начин обраде са постојећим оруђима 5и могао бити уведен само уз знатно залагаше организатора производае, Међугим, Римљани се тиме нису бавили већ су и организацију производае пропустили робовима. Зато нису ни имале никаквог успеха сенатоке одлуке (односно наредба Трајана и Марка Аурелија) које су наређивале сенаторима да одређени део имовине уложе у оживљаваае латифундија. Није дало боље резултате ни насељаЈваае ратних ветерана на парцеле опустелих латифундија, jep je то била кап у мору а уз то и они су на земљу доносили римоко схваташе да je физички рад понижена за слободног човека (18). Требало je наћи начин да се произвођач заинтересује за производшу, и зато прихвати нова 'Оруђа и иове начине производше (19). Пут који су нашли сами власници робова био je много практичнији и довео je до излаз а из тешке ситуације. Он се састојао у следећем: ослободити роба, дати му на коришћеше (у precarium) парцелу земље коју може да обрађује сам са породицом и потребну радну стоку и алате, а потом га обавезати, под претњом повратка у ропство, да даје део плодова и друге услуге патрону. На тај начин робовласгогк се ослббодио бриге и тропжова за издржаваше и узгајаше робова, ослободио се ризика у производши а обезбедио себи Iстални приход са земље. Истовремено роб je добио слободу, кућу и нородицу за чије очуваше je био врло заинтере-

(14) Cato: De agri cultura; Varro: De re rustica; Seeck; Geschichte des Untergangs der Antiken Welt, I, Stuttgart, 1921, S. 375.

(15) L. I. M. Columella: Rei rusticae, praef. I—3. (16) Машкин; н. д., с. 373.

(17) Таква оруђа су постојала и употребљавала ce y неким провинцијама још у раном принципату. Њихова примена се ширила и на друге провинције тек касније када je преовладао колонат. Плинще Старији (Naturalis historiae, 172 —173) помшье нову врсту плуга, а на другом месту (XVIII. 296) описује машину за жетву коју je видео у Галији. Њу помиње и Пададије (Pal. VII. 21.

и Ч- \ш/ J -X U - iЛ * J ХА .U/ XXXXV XX X X i ’ , — S ' J \ (18) Види Frank: Economie History of Rome, Baltimore, 1927, pp. 355—359. (19) Види М. Ja. Сјузјумов: К вопросу о процесах феодализации в римској империи, „Вестник Древнеј Истории“, 1955, с. 51—67.