Анали Правног факултета у Београду

184

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

je истшшуто да и овај последњи има византиски извор (15). Према томе, главки разлог уношења чланова 105 и 171 треба тражити у самом тлу на коме je Законик поникао, у већ развијеним друтитвеним односима и несумњивим потребама даљег развитка тих односа који су пре свега захтевали већу правну сигурност и стабилност.

Др.

Борислав Благове

О ЕКСПЕРИМЕНТАЛНОЈ ЈУРИСПРУДЕНЦИЈИ

I- У погледу метода сазнагьа и истраживања, који примењују друштвене науке, иопољиле су се две опречне тендвнције, а нарочито у овом веку; док у неким остају углавном исти или с незнатным модификадијама, дотле се у другим стално усавршавају и унапређују постојећи и изналазе нови методи. Пошто je метод битна компонента сваке науке, ове тенденције показују стање, карактер и ниво развитка дотичних наука. Науке које имају устаљен метод или су га изградиле у довољној мери и учиниле адекватним, или стагнирају или пак на тај начин успешно испуњавају задатке због којих су изграђене с друге стране науке с динамичном методологијом или нису успеле да утврде најпогоднији метод, или се тако брзо развијају да им се стално поставл>ају нови захтеви за утврђивање метода. У правним наукама, које се обично деле на теориске и позитивне, постоји снажно укорешена традиција коришћења углавном истих метода сазнања. Без обзира на разлике у полазним тачкама, филозофским ставовима и оријентацијама чисто теориско истраживање се своди на више или мање успеле конструкције система многих општих појмова у којим се одражавају битна и заједничка својства одговарајућих правних феномена. Позитивноггравне науке, пак, анализирају, систематизују, описују и разјашњавају многобројне институте и норме конкретних правних поредака. Један од најновијих методских поступака у области друштвених наука јесте експеримент. Иако се не може употребљавати колико у природимн наукама, ипак je већ прилично развијен у социологији и политичким наукама. Карактеристично je, међутим. да се у правним наукама није истовремено и у једнакој мери иопољило настојање за применом овог метода. Зато се тзв. експериментална јуриспруденција, која je прва уложила озбиљан напор да то учини, треба истаћи као знак настојања да се унапреди методологи ja и ових наука. 11. Експериментална јуриспруденција je карактеристичан произвол развоја правые нуаке у САД, мада се не може рећи да je она постала неки посебан и утицајан правац, с довољним броје.м присталица. Уствари.

(15) Никола Радојчић; Душанов законик и визанггнеко право, у истом Зборнику, с. 72. •Примедба уредника. Аутор овог чланка употребл>ава израз „експернментална јуриспруденција“ да би типе означио један метод пспитивања правних појава на експериментални начин, као што се овај метод назива у америчкој правној наутщ. Зато тај појам треба схватити шире од нашег уобичајнот идентификовања израза јуриспруденције са праксом примене права, у првом реду са праксом судова. Овде се „јурпспрудендија“ употребл>ава у свом првобитном значењу науке о праву уошите.