Анали Правног факултета у Београду

185

О ЕКСПЕРИМБНТАЈШОЈ ЈУРИСПРУДБНЦИЈИ

њен оснивач и засад једини протагонист je Ф.К. Бјутел, (F. К. Beutel), професор Универзитета у Линколну '(Небраска) с ненолицином млађих сарадника. У годинама после велике економске кризе он je, усвојивши назив који je иначе први употребио један од водећих иредставника реалистичке школе права Џ. Франк (Ј. Frank) (1), у једном чланку скицирао основне поставке те нове јуриспрурденције (2). Последњих десетак година он je објавио низ чланака који представљају делове који су ушли у његову недавно објављену књигу (3). Иако je реч, дакле, о изолованом покушају, његову појаву у САД (а не у некој другој средини) не треба никако оцешивати као неку случајност и резултат посебних преокупадија аутора. Пре свега, општа ситуација САД између два рата, а и после тога оваква ситуација показала je битне црте и проблеме веома индустриализована земле (4). Висок ниво економског развоја у условима капиталистичког начина производње довео je тридесетих година овог века до тешке кризе која je алармирала све факторе и упутила их на озбшьно размишљање о узроцима и могућностима отклањања тешких потреса и других видова социјалне нестабилности. При том се, наравно, морала обратите пажња на државу и право као главке чиниоце организације и уређивања друштва. Реформе и прилагођавања облика државне интервенције и правног регулисаља постали су не само акутни већ трајно актуелни. Истовремено стање и правци развоја друштвених наука пружали су терен за сваку јуриспруденцију. Социологија je предњачила у коришћењу експерименталних метода и емпириских истраживања практичних проблема. To je подстицало и просто наметало сличне методе у области права. У самом праву, социолошки начин посматрања je преовлађивао. То je, најасније испољено у реалистичкој школи права, У центру пажње су питања односа права и друштва, улога права као средства социјалне контроле и начина остваривања интереса трупа и појединаца (5). 111. Усмеравајући скоро искључиво пажњу на проблематику могуЬносги примене експеримента у праву, Бјутел сматра да се теориска подлога ове јуриспруденције може скицирати на основу већ довољно развијене теорије државе и гфава, али под условом да ce јасно разграниче реални од реално-фиктавних и чисто фиктивних појмова. При том треба поћи од тога да оргаиизовање друштва изискује стварање и изнуђивање примене права, као иод повезаности државе и права и њихове функције у друштву. У погледу државе он истине следеће (6): то je реалан појам утолико што озыачава организацију људи, који координирано делују на оства-

(1) Ј. Frank: Realism in Jurisprudence, „American Law School Review”, 1934, Vol. 7, p. 1063.

(2) F. K. Beutel: Some Implications of Experimental Jurisprudence, „Harvard Law Review”, 1934, Vol. 48, pp„ 160—197.

(3) F. K. Beutel; Some Potentialities of Experimental Jurisprudence as a New Branch of Social Science, Lincoln, 1957. University of Nebraska Press, p. 440; даље ће ово дело бити цитирано скраћено Experimental Jurisprudence.

(4) Упор. Shin Oikawa: Application of Beutel’s Experimental Jurisprudence to Japanese Sociology of Law, „Nebraska Law Review”, Lincoln, 1960, Vol. 39, pp. 629—633.

(5) E. Paterson: Some Reflections on Sociological Jurisprudence, „Virginia Law Review”, 1958, Vol. 44, pp. 395—408.

(6) В. K. Beutel: Experimental Jyrisprudence, pp. 57—60.