Анали Правног факултета у Београду

186

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

рењу заједничког циља лрвенствено стварањем и изнуђивањем правних правила којим ce регулишу односи y њој и понашања осталих грађана. Држава ce разликује од приватних организација по томе што ове стварају правила само за своје припаднике. Држава, такође, има и вршење фактичке власти на одређеној територији и њеним становништвом, а суверена je утолико што ту власт врши аутономно и што има моћ да пренесе део овлашћења на приватне организације, које тада делују у својству њеног агента. Реаляо-фиктиван je подам многобројних стварапаца права, а фиктивни су појмови држава као агент локалних заједнида, сувереност као неограничена моћ појединаца или груда да без икаквих санхција мењају и доносе прописе. Што се тиче права (7), Бјутел примећује: то je реалан појам правила која ствара и чије вршење ооигурава држава, често сарађујући на напред истакнути начин с другим организацијама. Иначе, није потребно много расправљати о дефиницији и природи права. Појам права има неколико значења: прво, то су разни инструменти социјалне контроле статути, судске одлуке, административни акти; друго, често тај термин означава идеалан критеријум коме треба да се прилагоде поменути инструменти; треће, означава научни закон {анологно природним законима) на пример, да непопуларни прописи изазивају отпор већине; четврто, право у смислу научног исказа постојећим или предвиђеним социјалним реаговањима на озакоњење извесних пуописа (Jural Law). Иначе, фиктиван je појам правног правила којим се даје овлашћење суду да решава случајеве који нису унапред предвиђени законским прописима. Третирајући функцију државе и права (8), писац наглашава да je ту нагомилано највише функција {на пример, да се помоћу ње остварује интерес класе, воља божија, урођена права, итд.), јер се говори о стварности, али и о замишљеним цил>евима, описују чињенице, апи и дају моралне оцене. Експериментална јуриспруденција, пак, настоји да открије стварне ефекте и улогу коју врше држава и право у целокупном друштву или поједгшим подручјима, независно од тога колико су управљачи свесни или не тих последида, односно колико се цшьеви и задаци које постављају поклапају с насталим последицама. Функција државе и права je одржавање унутраппьег мира, јер без тога не могу опстати ни друштво, ни право, ни држава, али се то постиже преко низа посебних задатака фиксираних у низу или појединим правилима. IV. Битна карактеристика експерименталне јуриспруденције, по којој се ова разликује од свих традиционалних и савремених праваца правке науке, јесте метод који настоји да примени. Бјутел се одлучно изјахпњава за дескрипцију правних фенс«мвнн, а нарочито на експерименте који би се изводили слично екопериментима у пргфодним наукама. То je, по шему, једини пут да се изгради стварно научан метод и у јуриспруденцији. Мада постоје тешкоће, које ce више резултат недовољне развијености теорије о експерименталном проучавању л>удских акција него стварне немогућности, неопходно je по њему развијати овај метод. У ствари, можда je највећа препрека томе што експерименти неизбежно

(7) F, К, Beutel: op. cit., pp. 15 —18. (8) F. K. Beutel; op. cit., pp. 61 —63.