Анали Правног факултета у Београду

188

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

федералних јединица; закључак je да je у сваком погледу најрационалнија обавезна вакцинадија (17). Најпотпуније je обрађен проблем ненаплативих чекова (18) у свим одговарајућим аспектима узроцима, последицама, начину отклањања те појаве, итд. Укратко, додирујући питање грађевинских прописа, прописа о стандардима појединих производа, планирању градова, итд., Бјутел наглашава да се и у свим другим областима могу извршити слична истраживања. Тако се експериментална јуриспруденција може упоредити с медициной као чистом и примењеном науком (19). Она има задатак да испита ефикасност и вредност права, а норочито проналажења научно заснованог и провереног права (Jural Law), које je утолико мање остварено уколико су прописи статичнији, a друштво променљивије; тј. уколико има више прописа који су само на хартији, итд. VI. С обзиром на практичну усмереност и метод истраживања, који изискује сложене и замашне делатности, за развој и знатнија постигнућл ове јуриспруденције неопходан je низ реформи. Најпре, треба уклонит јаз између науке и позитивног права, благовремено мењати правки систем, уклањати животом превазиђене установе, ублажит негативне стране писаних и крутих аката, учинит еластчнијим законодавни механизам, упростит систем демократије који често својом сложеношћу спречава спровођење неопходних реформи, настојати да се што више иде укорак с брзим темпом развоја науке и сл. (20). То претставља стварање свестраних веза између власти и науке, а облици те везе могу бит: да научници створе посебне организације и тако задрже могућност критичке оцене делатности државе, да те организације буду У склопу власти како би се лакше спроводиле реформе; да се створи ефикаснији систем научне контроле законодавне делатности, итд. (21). У сваком случају неопходне су специјалне истраживачке институције које би се бавиле, на пример, правним аспектима криминала, нарочито малолетничког облика доказног поступка, законодавне технике, планирагьа градова и грађевинске делатности, радним односима, итд. (22). Неке раније институције (на пример American Law Institute од 1923 и John Нооkins Institute of Law од 1928) и поред несистематског и скромног рада дале су неке резултате, али управо то указује на потребу да држава пружи финансиска средства за кадрове и организације истраживања, јер би користи биле огромне. Парадоксално je да се низ делатности испитивања специјалних облает права и финансира из јавних средстава и заснива на научној основи (народна одбрана, здравство, трговина, польопривреда, унутрашња безбедност, итд.) а док оно право које je ошпте и које у свакој посебној области има најразлргтитије реперкусије, почев од моралних до

(17) D. Ravenskroft and J. Solomon: An Experiment in Scientific Jurisprudence, „Nebraska Law Review”, 1953, pp. 547 —575.

(18) F. K. Beutel: Experimental Jurisprudence, pp. 224 —379. (19) F. K. Beutel: op. cit., p. 67.

(20) F. K. Beutel; op. cit., pp. 68 —76. (21) F. K. Beutel: op. cit., pp. 63—66, (22) F. K. Beutel: op. cit., pp. 165—186.

(23) Herbert Hochberg: Some Clarifications in Jurisprudence, „Nebraska Law Review”, Lincoln, 1953, Vol. 32, p. 546.