Анали Правног факултета у Београду

О КОДИФИКАЦИЈИ ПОРОДИЧНОГ ЗАКОНОДАВСДВА

345

3. Многи законски прописи касније донети мешали су или укидали прописе породичног права. Навешћемо неке од гьих. Уводним законом за Кривични законик од 28. 11. 1951, чланом 19, т. 3, укинута je глава VII Основног закона о браку која садржи кривичне одредбе. Законом о наслеђивању регулисано je међусобно наслеђивање брачних другова, чиме су ставлаене ван снаге одредбе чл. 65 и чл. 71 Основног закона о браку. Законом о грађанском праничном поступку регулисано je питање поступка у брачним парницама, па су одредбе чланова 72, 74, 76, 77, 79 и 80 Основног закона о браку постале непотребне. Многе одредбе породичних закона постале су неактуелне услед промена које су наступила доношењем других закона (на пример, чл. 91, т. 2 —5, чл. 92, ст. 2, чл. 93 —96 и чл. 98 Основног закона о браку, или чл. 3,4, 11 Основног закона о старател>ству). 4. Сукцесивно доношење прописа из ове области нужно je довело до тога да су решења извесних питања различите у разним законским текстовима (на пример, породично име супруга по разводу брака по Основном закону о браку и по Закону о личним именима). Многе одредбе се понавл»ају у породичним законима мада постоје у прописима о личном статусу грађана и обрнуто (на пример, питања уређења чл. 33 —35 Закона о државним матичним књигама регулишу се и одредбама чл. 7 и 36 Основног закона о браку и чл. 3 Закона о усвојењу, а питања регулисана чл. 7 Основног закона о браку питагье породичног имена брачних другова и деце регулишу и чл. 8,9, 10 и 11 Закона о личним именима). Слично je и са правном терминологијом. Свакодневне потребе наметале су хитно доношење закона којима се уређују брак, брачни и породични односи и статусна питања. Изградња нашег правног система била je у току, па су многа начелна и терминолошка питања решавана током доношења тих прописа. Због тога je било тешко ускладити решења свих ових питања. Није било ни мало лакше у погледу правних израза, техничких термина, нарочито за институције и појмове који су имали нову садржину. Због тога има означаваша истих установа разним терминима, или што je још горе, употребљавање стручних термина који не изражавају праву садржину појма који треба да покрију. Та се неусклађеност, уочена одмах по доношењу ових закона, данас још више запажа и указу)е на потребу да се отклони. Навешћемо овај пример: Закон о државним матичним књигама (чл. 2 и 22) предвиђа да се поред осталих чињеница у матичну књигу рођених уписује „одрицање очинства и материнства“ и „продужење очинске и старатељске власти“. Ови термини не одговарају садржини института оспоравања очинствга и материнства, родитељског права и старатељства које познаје наше позитивно породично право (оспоравање очинства чл. 28 —31 Основног закона о односима родитеља и деце, родитељско право чл. 1 истог закона, старательство чл. 1 и 2 Основног закона о старатељству). Питанье колизионих норми такође није јединствено решено. Основни закон о браку (глава VI, чл. 82 —86) даје одредбе о примени страног права. Основни закон о старатељству чини то делимично (чл. 50), док