Анали Правног факултета у Београду

352

АНА Ш ПРАБНОГ ФАКУЛТЕТА

пословна тела предузећа каступају у промету и њихово представљање je необично значајно правно питанье. Предузећа све више доносе правые акте меродавне не само за пословане већ и за стицане и губитак права радника. У низу случајева они сами решавају или су предлагачи решавања статутарних питања (оснивана погона и пословница, економских ј единица, спајања, припајања, удруживана, оснивања нових предузећа, итд.). Правый прописи регулишу, по правилу, само делокруг појединих органа предузећа који, уосталом, представљају предузећа и чија воља изражава непосредно вољу самог предузећа. Из делокруга органа који je законом утврђен тек ce посредно може доћи до закључака о међусобним односима органа, а ови односи могу бити меродавни у погледу правилности правних аката како у односу на трећа лица, тако и у погледу њиховог дејства у оквиру предузећа. У овом раду се првенствено говори о овим питанима. 1. • Од саветодавних радничких савета, као краткотрајног историјског феномена, који су представљали почетак великих промена у привредном систему и правном режиму, остало je само име. Оно je показало жилавост и отпорност према свим променама улоге радничког савета која je одавно престала да буде савет у колоквијалном смислу. Штавише, оно je постало општи појам у свету за означавање радничког управл>ана. Стога je мало вероватно да ће се и убудуће променити. Из тог периода управљања предузећем треба се подсетити и на то да по природи ствари није било бираног управног одбора. Једино радничко представничко тело у предузећу био je раднички савет. Било je то релативно мало тело по броју чланова. Из Упутства о образовану првих радничких савета види се (т. 5, ст. 3) да број чланова радничког савета треба да износи од I—s°/о1 —s°/о од упослених радника и службеника, што би значило да се у средње развијеном индустријском предузећу по броју запослених, тј. у предузећу са око 500 радника величине број чланова радничког савета могао кретати до 25 радника. Та чињеница није интересантна само са историјског становишта. Први раднички савети често се сматрају саветодавним телима директора, што није тачно. Иако се „овлашћења, дужности и одговорности директора предузећа у погледу непосредног руковођења радом предузећа ниуколико не менају образованием радничких савета“, наведено упутство (т. 2) поставља следеће начело „задатак je радничког савета да активно учествује у решавању свих најважнјих питана предузећа, да будно прати рад и помаже унапређене производне и рада у предузећу“. Раднички савет je могао да захтева одлуку административно-оперативног руководиоца ако се директор није сложно са неговиы предлозима и закључцима. Упутство (т. 11) овако регулише наведени однос: ~Директор предузећа у непосредном управљану предузећем, дужан je да узме у обзир закључке и мере које je утврдио раднички савет. Уколико се директор са тим мерама односно закључцима не би сложно, дужан je да их достави административно-оперативном руковдоиоцу. До решена административ-