Анали Правног факултета у Београду

НАЧЕЛО ПРАВОСНАЖНОСТИ РЕШВЊА У УПРАВНОМ ПОСТУПКУ

687

некад je уопште неће ценити пошто она и не мора бити увек предмет спора да би се могла тражити накнаде штете него предмет спора овде може бити само постојање и висина накнаде штете. С обзиром на то чији je орган донео решена о ванредном укидању тужба се подноси против федерације или народне републике или аутономне покрајине или аутономне области или среза или општине. Рейублички или покрајински врховни суд решава овде увек и само у првом степену, без обзира чији се материјални пропис примењивао у ранијем решењу и ко je донео ново решена jep je реч о примени одређених одредаба ЗУП који je савезни закон. Против одлуке републичког или покрајинскоп врховног суда у оваквом спору може се увек уложити жалба Савезном верховном суду. (2) Укидање и мењање региења уз пристанак странке. Ma да je ово ванредно правно средство, о коме je напред (под A4) било речи, предвидено у првом реду у корист странке а и у интересу законитости, оно може бити употреблено и у јавном интересу, најопштије узетом. Међутим, за нагову примену у овом цшьу постоји велико ограничена пристанак странке, без кога ако нема услова за примену ванредног укидања или других ванредних правних средстава • ово одступанье од начела законитости се не може законито вршити. V. Одступање у интересу странке. Ванредно правно средство које представља првенствено иако неискльучиво одступанье од начела правоснажности решеньа у интересу странке јесте средство о коме je већ било речи у два маха укидагье и мењање решена уз пристанак странке. Скрећемо пажњу нарочито на два ограниченна код овог одступања: његовом употребом не сме се повредити нека одредба закона или другог прописа заснованог на закону, нити сме бити повређено право неког трећег лица. С друге стране, код овог одступања није прописан никакав рок, оно представља трајан изузетак од начела правоснажности решења, донетог у управном поступку. Сва наведена ванредна правка средства сем ванредног укидана и захтева за заштиту законитости има право да употреби и странка. Надлежни орган дужан je применити, на захтев странке, одговарајуће ванредно правно средство ако су за гьегову примену испуњени прописани услови. За обезбеђене овог права странке на одговарајућа ванредна правка средства странци стоји на расположењу по правилу жалба у управном поступку или односно и тужба у управном спору. 5. Интересантно je констатовати да се пракса у решавану управних спорова покренутих против решења којима се одступа од начела правоснажности решена у управном поступку и кад нису испуњени услови за примену одређеног ванредног правног средства не позива на члан 11 ЗУП који предвиђа ово начело и који je стварно у оваквим случајевима повређен него се позива на гьегову одредбу (чл. 249 268) која предвиђа ванредно правно средство, мада je у. оваквом случају одредба о ванредном _ правном средству само посредно повређена, док je непосредно повређена одредба члана 11 (1).

(1) На пример, одлуке бр. 662, 693 и 751 у Збирци судских одлука, књ II (1967), ев. 3.