Анали Правног факултета у Београду

688

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

6. Одступања од начела правоснажности решења показују се било са ограничении дејством у погледу тога докле се одступана могу предузети односно откад ново решење нравно дејствује. То су обнова управног поступка, поништавање и укидане по праву надзора и захтев за заштиту законитости. Трајна одступања у погледу докле се она могу предузети а ограничена откад ново решење правно дејствује јесу укидање и мењање уз пристанак странке и ванредно укидање. Трајно одступање у оба правца јесте оглашавање решења ништавим, као и два случаја обнове поступка за које не важи рок (в. напред А X). У погледу појединог решења, за сваку поједину тачку одлучења важи правило алтернативне а не комулативне примене ванредних правних средстааа. По нашем мишљењу, нихов редослед био би следећи: оглашавање решена ништавим, обнова поступка или поништавање односно укидане по праву надзора, захтев за заштиту законитости, укидане односно мењање 'уз пристанак странке или ванредно укидање. 7. По навршеној трогодишњој примени ЗУП, Секретариат СИВ за општу управу спровео je у 1960 врло широку анкету о тој примени (2). Анкетой су били обухваћени савезни и републички органи управе и установе, врховни судови, Савезно јавно тужилаштво, Савезно јавно правобранилаштво, као и срески и општински народни одбори. Поред осталих питана' анкетирани су додирнули и питање употребе ванредних правних средстава. Велики број органа констатовао je да то питање представља проблем и да би за његово целисходно решене требало допунити ЗУП одговарајућом одредбом о крајњем, и то дужем року после кога више не бм било могуће никакво ванредно правно средство. Наиме, у пракси се дешава, иако не тако често, да се решења спроводе у живот иако нису била доставлена странци. Странка има право да тражи достављање решена. које јој није било достављено и да изјави жалбу у прописаном року пошто јој решење прописно буде доставлено, без обзира што je управна ствар у питању раније решена и решене спроведено у живот. То странка може и кад je реч о захтеву за обнову управног поступка из разлога што јој није била дата могућност да учествује у ранијем поступку. Рокови у оквиру којих странка треба да захтева обнову почину тећи од доставлена решена странци те она захтев за обнову може учинити у прописаним роковима почев од прописно извршеног доставлена, без обзира кад je окончан поступай у коме странци није била дата могућност да у нему учествује, Због таквих ситуација неки анкетирани органи предлагали су да се изменом ЗУП пропише дужи рок, например, тек од 10 година, после чијег истека би била исклучена могућност покретана поступка за решаване неке ствари, ако je та ствар фактички била решена а решене о томе није било доставлено странци под условом да je странка за постојане таквог решена знала, иако јој није формално доставлено. Мислимо да овако предлог о допуни ЗУП иде у прйлог погрешне и незаконите праксе да се решена спроводе у живот и без претходног доставлена странци односно без давана странци могућности да у поступ-

(2) О тој анкетп види ~Нову админпстрацију", бр. 3 и 4. 61, с. 270—280 , 371—377.