Анали Правног факултета у Београду

689

СОЦИОЛОШКА СТРАНА РЕФОРМЕ ШКОЛСТВА

ку учествује. Таква пракса je очигледно незаконита и противна двама основним начелима нашег управног поступка ■ — начело саслушања страйке (чл. 7 ЗУП) и начелу права жалбе (чл. 10 ЗУП), као и јасним одредбама ЗУП о праву странке на примену одређених ванредних правних средстава ако су испуњени прописани услови. Место допуне ЗУП у предложеном смислу корисније je предузети мере да управа не чини наведене незаконитости вређајући битна правила поступка. Предложена, допуна, истина, ишла би у корист формалне правоснажности решења али би штетила законитости, као и правима и интересима грађана, установа и организација. 8. ■ — ЗУП je у члану 11 дао појам формалне правоснажности решења у управном поступку. Тај појам олакшава примену ЗУП у пракси као и његову обраду у практичне и дидактичке сврхе. Постављајући начело правоснажности у виду забране мењања формално правоснажног решења којим je одређено лице стекло неко право, ЗУП штити правку сигурност и стечена права али не поставља ово правно правило као апсолутно. Поставлен само начелно — као правило ■— немогућност уклањања правоснажнбг решења, дозвољавајући одступања у интересу заштите законитости у случају теже повреде правила поступка или материјалног права, као и у јавном интересу и у интересу странке, увек и само под тачно унапред одређеним условима. Да ли то представља систем материјалне правоснажыости или систем постојаности индивидуалног дејства управног акта то je за практичну примену овог начела свеједно. Главно je да формално правоснажно решење начелно обавезује његовог доносиоца и вишег односно надзорног органа а не само странку. Прописани су рокови за већи број случајева одступања од начела правоснажности. Ти рокови представљају ограничавање одступања a учвршћење самог начела. Међутим, и за онес пучајеве одступаньа за које не важе рокови строго се води рачуна или о тешкој незаконитости или о одређеном јавном интересу односно интересу странке. ■ —■ У погледу правоснажног решења којим странка није стекла неко одређено право не важи начелна непроменљивост таквог решења али важи ограничена да се уклањање решења У таквим случајевима може вршити само под условом да .се новим решен>ем не вређа неки правки пропис или право странке. То у крајњој линији значи доследност у придавању највећег значаја начелу законитости, принципу владавине права.

Др.

Никола Стјепановић

СОЦИОЛОШКА СТРАНА РЕФОРМЕ ШКОЛСТВА У ЈУГОСЛАВИЈИ

I- Реформа југословенског школства није усамљена појава у данашњем свету. И на Истоку ина Западу у јеку je трагање за новим путевима на том терену, путевима прилагођеним природи друштвених система, a који