Анали Правног факултета у Београду

690

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

he одговорити научно-технолошкој револуцији наших дана и епосй Друге индустриске револуције чије je избијање на помолу (1). Реформа југословенског школства je за сада најдубљи преображај те врете у свету. Ниједно реформисање уређења школа у иностраним државама није наступило тако одлучно на толико широком фронту друштвених односа (2). Па опет по неки страни аутори изведене или намерз« ване измене у школству њихових земаља сасвим неоправдано оглашују револуцијом (3); то су у најбољем случају делимичне промене са извесним могућностима за ницанье револуционарних тенденција. Тај назив би се са много више разлога могао дати реформи југословенског школства. Ни предвиђање неминовности нове научно-технолошке и индустриске револуције," нити водеће идеје великог преокрета у образовагьу нису оригиналност доба у коме живимо. НЬему je пало у део да већ створене поставке развије, исправи и обогати са додатним идејама у окршају са праксом коју треба променити (4). Пре више од једног века, када je прва индустриска револуција доживљавала свој епилог, два човека које je њихова бивша класа анатемисала као под стрекаче покуша ja обнове варварства под именем комунизма, у обиљу свог стваралаштва, прожетог стремл>ењем повратка човековог човеку, замислили су неке контуре једног новог света у науди и школству (5). И не само та Откривен је-и закон нужности доласка новог света науке и школства. Тај- закон није ништа друго него исполински замах суштинске, дотада непознате улоге ових извора културе. Њу су превиђали и врхунски научници кова блиставих француских материјалиста или шиховог мрачног и дубљег филозофског противника Хегела. Ови умови били- су засењени својим убеђењима о свемоћи цивилизације разума, историској случајности или апсолутној идеји. Из редова њихових списа наука и школство излазе, баш захва-

(1) Научно-технолотка револуција je проналаженье и местимично увођење новина чија je перспектива револуционисање економике. Та перспектива поста je стварност кроз револуцију производних снага у току које коренито напредније производне снаге поста ју прегежне у привреди. Индустриска револуција je машинска рево.тудија. „[. ..] Можемо рећи да je свет ушао у епоху науке и на науци засноваие технологије у привредном и општедруштвеном развитку. Или, другим речима, налазимо се усред једне снажне и дубоке научнотехнолошке револуције" М. Поповић: Друш т вени аспекти научно-истраживачкон рада. „Социјализам“, бр. 160, с. 3. Упор. Д. Савићевић: Неки друштвени аспекти нове индустриске револуције, „Наша стварност“, бр. 9, 1960; М. Трипало: Поводом. дискусије о кризи младе генерације у свету, „Социјализам“, бр. 161, с 3. Freedom and Efficiency Problems of University Administration in Britain and the Commonwealth, A Bulletin of the Committee on Science and Freedom, No 16/60.

(2) В.,например, H. Ulich: The Education of Nations. Cambridge. Massachussets, 1961, pp. 66—75, 165 —175, 212—225, 249 —255, 280—311; Ж. Марковић: Социолошкоетички аспекти реформе школства у Совјетском савезу, „Преглед“, Сарајево, бр. 6/61; С. В. Немцинов: Социологически] аспект планировањиа, „Вопроси философии", бр. 10/59, (излагања о култури); С. Buse: Académie Freedom, Tenure and the Law; A Comment on Worzela v. Board of Regents, ~Harvard Law Review”, No 2/59 ; A. Miler; Prolegomenon to a Modernized Study of Administrativè Law, „Journal of Legal Edu-

cation”, No 2/59. (3) В., на пример, М. J. Adler and М. Mayer: The Revolution in Education, Chicago, 1958, pp. 3—37. (4) Тако, на пример, на плану политичке теорије која-има свој посебан приступ овим проблемима др. Ј. Ђорђевић: Однос теорије и праксе у политичким наукама, „Архив за правке и друштвейе науке“, Веоград, 1 58, с. 81—82.

(5) К. Маркс Ф. Енгелс; О васпитану и образовању, Београд, 1948; упор. Ф. Меринг; К. Маркс, Београд, 1958.