Анали Правног факултета у Београду

СОЦИОЛОШКА СТРАНА РЕФОРМЕ ШКОЛСТВА

691

љујући својој духовно ј структуру пред нас у обличју једног од ликова твораца друштвене судбине (6). У духу свог схватања материјална база-надградња, први неимари научног социјализма извукли су појам деловања науке и школства из уског структуралног обруча и поставили га функционално. Уопштавањем контекста њихових дела може се извући следећа формула: у свакодневној трци за добрима личног и друштвеног стандарда просечан граЬанин сваког класног друштва првенствено je заинтересован за делање оних радника који са својим оруђима за производњу и предметима рада цроизводе та добра. Он далеко мање запажа делатност оних радника који се баве основнијом али за њега много мање непосредно занимљивом делатношћу чији су резултат друге производне снаге. За карактер процеса производње других производних снага, без кога нема опстанка простој и проширеној репродукцией (7), није битно да ли су те друге производне снаге већ постојећег или новог типа. Изум модела дизел-мотора, на пример, иако није био сериски процес такође je спадао у производан процес, Према томе, оне гране односно видови науке који се тиме баве јесу производна снага своје врсте. Припадници дате гране науке који оваплоћују оригиналну замисао у проналазак служећи се већ постојећим производним снагама и предметима рада, јесу једна врста непосредних произвођача у најширем смислу речено али само док проналазе нову производну снагу. При том у експлоататорском друштву, 1 уколико дотични научник користи туђу радну снагу, он иступа и као експлоататор. Отвар не мења ако наука дејствује у проналажењу нове категорије добара личне и друштвене непроизводне потрошње. Пошто марксизам урачунава у производне снаге и организацију производње (8), значи да су производне снаге и оне гране науке чија су тема они елементи производње који нису чисто материјални предмети. Површна дедукција, ових ставова довела би нас до нетачног силогизма да je наука у нечему и најважнија производна снага. Међутим. научни производни процес je, са економског становйшта, неопходног али и помоћног карактера. Да ли he парна машина Цемса Вата бити или не производна снага и још вйше да ли he уопште доћи до парне машине зависило je од потребе осталих производних снага (9). За први део ове мисли je добро дошао добро познати пример Хероновог проналаска парне машине у антици који je због јевтиноће робовске радне снаге остао у архиви. Иначе случај овог йзума без стварне потребе je доста редак. Тек масовна производња нове производне снаге кроз дејство

(6) Г. В. Плеханов: Прилози историји материализма, Београд, 1950; П. Холбах; Систем природе, Београд, 1950, предговор др. Д. Недељковић: Г. В. Хегел: Филозофија повијести, Београд, 1951; Ф. Енгелс: Антидиринг, Београд, 1953 (Излагање о идеализму и механичном материализму).-

(7) К. Маркс: Капитал, Т. 111, Београд, 1934, с. 337^507. (8) Др. М. Ерић: Човјек као производна снага, „Преглед“, Сарајево, бр. 9/59, с. 191—192; упор. Н. В. Мауо: Democracy and Marxism, New York, 1955, p. 43. (9) y писму Штаркенбургу каже: „Ако je.’ техника, као што ви кажете, највећим делом зависна од сташа науке, то je наука joui много зависнија од сташа и потреба технике. Ако у друштву постоји потреба за техником, онда ће то науку унапредити више него десет универзитета. Цедокупна хидростатика (Торичели, итд.) створена je због потребе да се-регулишу планинске реке у Италији у XVI и XVII веку[. . .] Али, у Немачкој су се навикли .да пишу историју наука као да су оне пале с неба“ (К. Маркс Ф. Енгелс: Изабрана дела, Т. 11, Београд. 1950, с. 487).