Анали Правног факултета у Београду

692

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

читаве војске непосредних произвођача и оруђа за производи, у потврђује њен характер производив снаге. То важи и за добра непроизводне личне и друштвене потрошње. Тако у строју производних снага наука долази на његово зачел>е, али она ипак није у томе последња. То место припало je школству. Улазак у проблематику школства морамо почети са високим школама које су по правилу како школске (првенствено), тако и научне установе (10) Упркос таквој сразмери школског и научног рада на високим школама, очевидно je да je школски вид у неку руку еманација научног аспекта, с тим што има своје повратно дејство на научну делатност. До сада je било нормално да су остале школе потпуно школске установе (11) Међутим, њихова сврха била би изиграна ако оне не би одржавале сталну везу са науком. Ово се постиже врло мало кроз сам научни рад наставног особгьа ових школа а врло много кроз њихово усавршавање, тј. даље учење науке. Школство носи у себи црте производив снаге не само због утицаја и продирања одговарајућих елемената науке. Много више je оно у извесним деловима свог склопа производна снага због извршавања задатака просвећивања непосредних произвођача као таквих. Полазни положај за долажење до решења проблема школства као производив снаге je успоставио Маркс у исходу својих економских и социолошких студија. Он je истовремено пружио све конститутивне елементе ко je садржи решење тог проблема. Осим организације производње у реду производних снага нижу се оруђе за производњу и непосредни произвођач (12). Радна снага непосредног произвођача je жариште динамике оруђа за производњу и творац вишка производа. Она му даје положај најважније производив снаге. Једначина радне снаге je „целокупност физичких и духовних способности које постоје у телесној, живој личности човековој, и које он ставља у покрет кад производи употребне вредности ма које врсте” (13). „[...] Успех производное зависи, с једне стране, од квалитета [...] средстава којима произвођач делује, а, с друге стране, од наслеђених и стечених својстава самих произвођача [...] човек постаје утолико већа производна снага уколико je снажнији и здравији, уколико располаже са више знања потребног за производњу (а то се знање не исцрпљује у стручним квалификацијама), уколико je умешнији (што постиже пролавећи кроз систем образованна и стицаньем , производних искустава), уколико су му повојвнији природни, дру-

(10) В. на пример, за Југославију др. Н. Стјепановић: Управно право ФНРЈ, Београд, 1958, с. 125—131 (са допунама и изменама), упор, за Комонвелт наведени Freedorn , and Efficiency . . . etc.

(11) Чини нам ce да ће развој производних снага све више изискивати претварање, ka пример, средн.е школе у неки род научно-просветне установе, наравно много скромнијих распона од високих школа. Примера ради наведимо да често у реформисаним школама најновије генерације ученика, које су према некадашњим нараштајима праве енциклопедије, наставници не задовољавају не само због педагошких метода који су опет резултат њиховог научног нивоа него и због недовољног познаваша садржине науке ко.lу предагу.

(12) Непосредни произвођач je произвођач материјалних добара. Иначе, марксистичка теорија у појкм произвођача укл.учује и произвођаче духовних вредности (В. др. Ј. Ђорђевић: Уставно право и пояитички систем Југославије, Београд. 1961, с. 479). (13) К. Маркс: Капитал, Т. I, Београд, 1947, с. 18.