Анали Правног факултета у Београду

СОЦИОЛОШКА СТРАНА РЕФОРМЕ ШКОЛСТВА

693

штвени радии услови, уколико му je обезбеђен рад у савршенијој организацией производив и уколико му достигнућа науке пружају могућност за већу ефикасност кад почне да ствара материјална добра” (14). Материјално-производна природа обликовања радне снаге најупадљивија je у капиталистичком систему. Маркс каже: „Вредност радне снаге. као год и вредност сваке друге робе, одређује се радним временом потребним за производњу, па дакле иза репродукцију овог нарочитог артикла. Узета као вредност радна снага претставља само одређену количину просечног друштвеног рада опредмећеној у њој” (15). Део те специјалне производив je и образовање радника као таквог: „Да се општа човекова природа тако измени, да постигне jnvieшност и окретност у некој одређеној грани рада и да постане развијена и специфична радна снага, потребно je одређено васпитање или образовање, које са своје стране стаје одређену суму робних еквивалената [...]. Трошкови учења, за обичну радну снагу скоро потпуно незнатни, улазе дакле, у круг оних вредности које су издате да би се она произвела” (16). Овде налазимо још један доказ за тврдњу да би извесне гране односно видове науке могли одредити као неку категорију производних снага. Ако je знање и умешност радника у производили материјалних добара, између осталог, оно што чини њега производном снагом, онда je улога знања и умешности у стварању научног изума у свему истоветна, сем у томе што je реч о производши која je вођена оригиналном замисли. На завршетку овог покушаја логичног образ ложења науке и школства, као производне снаге, читалац се не може отети утиску да je реч о можда исувише апстрактној конструкции која се заснива на коришћењу аналогије. Одмах навире низ конкретних питања: да ли су школство и наука одувек имали такво обележје производних снага? Да ли су школство и наука једине производне снаге које уобличавају радну снагу? Да ли je школство по правилу израз науке, или je оно много више резултат нееређених искустава и сналажења у пракси? Сва та питања су оправдана и покушаћемо бар да се дотакнемо одговора у једном летимичном историском осврту. Ово тим пре што су и домарксистичка погрешна схватања науке и школства, као и ревизионистичко прецењивање или потцењивање улоге науке и школства (на пример, сталиниста), последица не само слабости у сазнању него и објективних друштвених узрока у прошлости и садахшьости. 11. Док су били у пуној снази, робовласничко друштво и феудализам пружају у основи исту слику, само што je овај други био неупоредиво

(14) Др. М. Ерић: н. д., с. 194; упор. „Ограничити материјалне производне енаге на механична средства, односно на оруђе за производњу[. ..] значи исто што и тврдити да у неким привредним гранама (саобраћају, хемиској индустрији и другим мање значајним али неоспорно производним) нема материјалних производних снага“ (др. М. Ерић; Совјетски теоретичари о појму „производне снаге", „Преглед“, Сарајево, бр. 10/59, с. 286). (15) К. Маркс; н. д., с. 121.

(16) К, Маркс: н. д., с. 122.