Анали Правног факултета у Београду

694

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

примитивнији. Проналасци у техници и организации привреде били су права реткост a њихова примена још већа реткост не зато што &и интелектуалне способности у тим периодима биле закржљале. Напротив. Узмимо за пример на ј виши врх културе докапиталистичких друштвеноекономских формација Јеладу; „И, тако док је грчка трговина освајала Средоземно море, и грчка филозофија освајала свет око Средоземног мора, грчка природна наука била je расута, грчка индустрија остала je на истом ступњу на којем je сто j ала егејска индустрија кад су je грчки упадачи нашли пре хшьаду година [...]. Снага мишица [робова а местимично и потлачених слободних људи А.С,] још je увек јефтинија него снага машина” (17). Пратећи драматичне Платонове дијалоге запажамо да њихов главки јунак Сократ, тај ваљда највећи индивидуални просветитељ у историји, никад није дискутовао са робовима који у Платоновим дијалозима фигурирају као услужне ствари које се крећу и говоре. Један изузетак налазимо у „Федону”, али je ту роб понижен као интелектуално . заморите (18). Појава робова-научника као што je био Епиктет у Риму јесте изузетак, настао услед духовне премоћи Јелина над Римљанима, a један део ових робова je већ био култивиран у Грчкој док су били слободни људи пре пада у римско заробл>еништво. Античка наука, на пример, доста се бавила питавьима не само политичке теорије него и праксе. Платонова академија je била не само школа за филозофирање него и установа за обрзовакье практичних политичара. Но, економски проблеми су мало интересовали античке и средњевековне научнике због општег презирања физичког и привредног рада. У Платоновој идеалној држави, на пример, у занатлије, трговце и уопште пословно људе иду она лица која су пропала већ на првом испиту у његовом систему људског усавршавања. Због свега тога личности, које су се посебно посвећивале управљању производимом добијале су економско образована али je оно било оскудно и углавном ослоњено на сређену емпирију практичара (19). Дакле, улога науке као производив снаге била je незнатна, a још мањи je био утицај школства на изградњу радне снаге, пошто je за главку производну снагу робове односно кметове било потребно незнатно приучавање за руковање са једоставним и грубим оруђима за производњу. У ширим размерама европског континента наука стиче силу да разбија ту изолованост од свакодневног привредног живота у ренесанси. А то јој долази од нове класне силе буржоазије којој je за „[...] развијање њене индустриске продукције била потребна наука која би испитивала

(17) Дурант: Ум царује, Београд, 1932, с. 83, о средшеы веку в. код R.UUch-a; ор. cit., и М. Блох: Феудално друштво, Загреб, 1958, с. 79—137, 303 —326: за Византмју в. посебно Г. Осгроговски : Историја Византије, Београд, 1959, и Ш, Ди л : Историја византиског царства, Београд, 1934.

(18) В. на пример: Одбрана Сократова, Београд, 1930; Критон, Београд, 1930; Федон, Београд, 1936; Гозба (Симпосион), Београд, 1928.

(19) В. др. М. Ђурић: Платонова академија и льен политички рад, Београд. 1960; С. Јовановић: Платон, Макгцавели, Берк, Маркс, Београд, 1935 (одел»ак о Платону); др. Р. ЛукнК: Историја правних и политичких теорија, Београд, 1956 (излагања о Платону).