Анали Правног факултета у Београду

713

НАЧЕЛО „ПРЕМА РАДУ“ И ПРАВО СОЦИЈАЈГНОГ ОСИГУРАША

То питагье смо себи управо и поставили упоређујући право социјалног обезбеђења односно осигурања у ФНРЈ и СССР. Када je реч о присвајању из фонда за неспособне за рад и о мобилизации средстава за фонд за неспособне за рад, појам неспособан за рад треба схватити тако да он обухвата: а) како потпуно тако и делимично неспособне за рад, б) како трајно тако и привремено неспособне за рад, в) како неспособне за рад који су већ учествовали у производњи тако и неспособне за рад који се не могу професионално рехабилитовати итд. Ово je значајно не само за решење питања у којим се областима и у којим облицима присвајања фонда за неспособне за рад, посебно фонда социјалног обезбеђења односно осигурања, примењује начело „према раду” него и за решење питавьа начина мобилисања средстава за фонд за неспособне за рад), (појединих врста и степена), посебно фонда социјалног обезбеђења односно осигурања. правног режима ово г мобилисања, и др. Поставља се, найме, основно питање да ли се, ако ствари тако стоје, средстава за неспособне за рад треба да мобилишу искључиво из друштвених средстава (т ј . пре расподеле оног дела средстава потрошње који се дели међу индивидуалне произвођаче) или се она могу мобилисати и из средстава што су их индивидуален произвођачи већ добили из тог дела друштвеног производа а то значи и после извршене расподеле тот дела. Одговор на ово питање биће лакше дати ако се има на уму да je циљ „службеног старања о сиротињи” био (декларативно) обезбеђење минимума егзистепције раднику и његовој породици односно сваком другом „сиромаху”, Циль, међутим,.. бриге о неспособнима за рад у социализму, посебно срцијалног обезбеђења односно социјалног осигурања у социализму, не само да није и не треба да буде обезбеђење искључиво просечног друштвеног стандарда живота за рад неспособног грађанина него треба да пружи могућност обезбеђења таквог стандарда живота трудјЗеницима, када они постану неспособни за рад, који ће бити адекватан одраз и последица његовог доприноса друштву, ако je тај допринос био у ньеговом активном периоду живота такав да je оправдано обезбедити му стандард живота и изнад просечног друштвеног стандарда живота. То je, ван сваке сумње, сагласно са социјалистичким принципом расподеле” према раду”. Јер, сводити намену фонда односно фондова за неспособне за рад искгьучиво на функцију „онога што се данас [тј. у Марксово време] назива службено старање о сиротињи”, и не узети у обзир социјалистички принцип расподеле „према раду” и при расподели средстава за неспособне за рад било би у јасној и очигледној противречности и са духом и са словом учења марксизма-лењинизма. О финансирању социјалног обезбеђења односно социјалног осигурања иначе воде не и код нас и у СССР живе дискусије (5). Свести намену фондова за неспособне за рад на ту исту функцију коју су имала средства одређена за „службено старање о сиротшъи” противно je социјалистичком начелу бриге

(5) Види о томе у СССР А. С. Краснопољски: Основни принципи совјетског државног социјалног осигурања, Москва, 1951; В. В, Караваев: Основни принципи совјетског социјалног осигурања, Москва, 1961; Е И. Астрахан; Принципи пензионог обезбеђења радника и службеника, Москва, 1961.