Анали Правног факултета у Београду

РАСПОДЕЛА И РАДНИЧКО САМОУПРАВЉАЊЕ

743

оне j единице, облике који би обезбедили далЈе усавршавање привредног система. И то из простог разлога што велике привредне целине онемогућавају детаљније сагледавање унутрашњег организма, приближавање радника проблемима колектива, изналажење објективних мерила за интерну расподелу дела укупног производа и слабе самосталну иницијативу непосредних произвођача. Такве организације задржавају низ супротности туђих социјалистичком предузећу и уопште представљају латентну опасност за даља кретања и развитак производних снага и социјалистичких продукционих односа. Из тих и сличних разлога настаје данас. у пракси, негде свесно организован а негде спонтан, процес „раслојавања”, „атомизирања” привредних организации а. Као једна од најбитнијих тековина народне револуције може се сматрати увођење радничког самоуправљања у привредним организации ама и стварање материјалне базе за оживотворење принципа расподеле према раду. Но, мора се признати да није било пуне материјалне основе која би обезбеђивала непосредно одлучивање произвођача о расподели оствареног вишка рада у радним колективима и стварање унутрашвьих субјективних снага за решавање производних и других пословних задатака. Томе je, с једне стране, допринела несавршеност система расподеле, а с друге, радничко самоуправл>ање које се зап оследњу деценију остваривало путем радничких савета на нивоу предузећа, погона или сличних организационих форми, Међутим, друштвено-економски развој који je ослобађао самосталну иницијативу и стваралаштво непосредних произвођача није могао остати на тим формама које су представљале само почетак укључења произвођача у области материјалне производње и самосталног одлучивања о расподепи дела производа. Зато су напред истакнути моменти били најнепосреднији покретачи економских и ванекономских фактора ангажованих у проналажењу решења којима би се обезбедило даље кретање привредног система и односа који се рађају у њему. И с обзиром да се из познатих разлога више није могло остати на старим формама радничког самоуправл>ања, на облику посредне економске демократије и старим основама расподеле, пракса као једино мерило исправности одређених решења ствара нове организационе форме, основне ћелије, најпогодније облике за укључивање и последњег радника у реасподели и управљању радним колективом. Та организационо ужа тела, асоцијације произвођача, ко je се постелено све више обогаћују новим садржајима представљају нове облике преко којих се остварује дал>а подела рада и омогућује отклањање читавог низа недостатака који су везани за класични облик предузећа. Економска j единица (3) по својој суштини, организационо, производно-технолошки, економски и самоуправно заокружена целина јесте за

(3) Појам „економска јединица“ има сва она обележја која се од стране неких аутора дају појму „радна заједница“. Због тога не видимо оправданост гьегове замене, поготову када je реч о чисто формалном питању. Признајемо да у новим условима економска јединица не може задржати класичну суштину већ мора попримити нове елементе који je чине функцијом самосталног испољаваша непосредних произвођача и њихових самоуправних права.