Анали Правног факултета у Београду

744

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

данашњи степен развитка најприкладнида форма масовног укључења у решавању свих производних делатности. Преко тих основних производних ћелија, путем одређених инструмената, обезбеђује ce стварна могућност радницима да самостално одређују величину личних удела у дохотку као и располагање са делом вишка рада. И дедно и друго, са сводим преимућствима, постају основа привредног система a материјална заинтересованост непосредних произвођача основна покретачка снага економског развитка. Усаглашено кретање ових елемената показаће одређене промене у правду развитка система у коме he се владавина људима замените управљањем стварима. Поставља се проблем величине обима права и овлашћења кода би требао обезбедити економским дединицама. У том питању пракса не може бите јединствена због веома различитог степена развитка, односно недеднаког састава производних средстава подединих привредних организацида а посебно њихових осамостаљених делова. Док дедна трупа радних колектива иде у управцу потпуног осамостаљења, друга се оридентише само на обрачунски характер економских дединица. Но, свеједно, процес де тако и отпочео и подедина предузећа далеко су одмакла методом приближавања унутрашње расподеле радницима како би je гито непосредније ершили самостално они а не као што де било досада, путем непосредно изабраних представника у органима управљања. И сам закон де пошао од различитог степена децентрализациде, тако да неке привредне организациде моту економским јединицама дате одговарадући део произвола (4) без његове претходне деобе на део за личне дохотке и део за фондове, остављајући им да оне, саме, без ичидег утицада и мешања са стране врше то раздвајање и расподелу по сводим интерним мерилима кода одговараду њиховим надцелисходнидим потребама и могућностима. То де највећи степен самосталности у области расподеле. Међутим, у другом случаду се предвиђа да најпре и централки раднички савет изврши основно раздвајање чистог прихода на део за личне дохотке и део за фондове, па се онда економскод јединици оставља слобода даље расподеле личних доходака и располагања фондовима. Овде се ужим задедницама не оставља могућност самосталног фиксирања пропорционалних односа и утврђивања њихових величина. И на краду, у трећој варијанти привредна организацида може економским дединицама оставити само расподелу личних доходака а политику фондова задржати искльучиво за себе (5). Као што се види, привредној организациди де оставлена могућност да расподелу до крадњих граница приближи непнсредним произвођачима коди на сводим зборовима или преко радничких савета утврђуду „мерила и основе” за индивидуалну расподелу средстава за личне дохотке и средстава за своде фондове. То значи да се сада на нивоу економских јединица врши расподела једног дела дохотка а не само расподела личних удела

(4) Овде се мнсли на део чистог прихода привредне организације који представља остатак оствареног дохотка по одбитку обавезних давагьа за потребе друштвене заједнице.

(5) Чл. 15 Закона о средствима привредних организација.