Анали Правног факултета у Београду

РАСПОДЕЛА И РАДНИЧКО САМОУПРАВЉАЊЕ

745

у делу укупног произвола. Управо то значи нови квалитет у унутрашњој раеподели и уједно основни предуслов за даље потискивање најамних одыоса из радних колектива. Разрешение тих односа и јесте једна од интенција предузетих привредних мера и уведених инструмената. Иако закон не обавезује привредне колективе да спроведу поделу предузећа на економске јединице, ипак je њихово образование и осамостаљивање у основи садашње економске политике. Тај процес нарочито захвата привредне организације са развијенијом поделом рада и већим бројем радника. Оне су те које најбрже оцењују преимућства и економску оправданост ужих целина у предузећу. Пошто радника не може нико да „награђује”, да уместо њега врши расподелу, с обзиром да je он једини стваралац дохотка било на нивоу предузећа, погона или економске ј единице, na je и једини који треба да одлучује о тој раеподели, траже се методи који би највише допринели и истакли радника у први план и приближили га интерној деоби. НЬему je дато централно место у новом систему ра.споделе и он сам, на основу индивидуално уложене количине живог и друштвеног признатог рада, врши непосредно, без ичијег утицаја расп.оделу дела дохотка по утврђеним критеријумима који одређују лични допринос у резултатима економске ј единице или предузећа као целине (6). Економским јединицама у њиховој делатности треба дати и друга права одлучивања која се могу кретати на пољу организације, планирања, политике фондова и радних односа. Неоцењива су преимућства самосталног одлучивања економске. јединице о пријему радника и отказивању радног односа. Не може се ни замислити правилнији поступай у регулисању тих односа. од радничког збора на коме се одлучује о тим питањима. Свако изигравање прописа, неправилности које се јављају и интервенције за њихово отклањање биће аутоматски паралисане. Под тим условима више je него сигурно да се неће дешавати случајеви да, на пример, цео радни колектив захтева да радник коме je дат отказ и даље остане у предузећу а само неко из административног апарата инсистира на његовом отказу, што се на крају и догоди. Те супротности ће се постелено разрешавати а синдикална и друга друштвено-политичка тела и органи неће имати никакве потребе ангажовања у отклањању тих неправилности и то из простог разлога што he колектив економске j единице, раднички збор имати искључиво право регулисања радних и других односа у колективу. Те нај самоуправнее уже привредне целине својим карактером и својом организационом природом дају могућност најобјективнијег оцењивања њених чланова који морају имати најисправније могућ однос према средини за коју су везани ако желе да уживају њено поверење. Та средина ће их разумети и у свакој прилици помоћи, али и одређени минимум обавеза захтевати. Они који се на раду недовољно залажу, често са посла неоправ-

(6) Правилником привредне организаций могу се овластити економске јединице да самостално донесу своје правилнике о раеподели личних доходака радника. У овом случају се правилници достављају на сагласност централном радничком самоуправном органу предузећа ч!гме се искључује - свака могућност мешања и утицаја изван привредне организације. Овај момент још више доказује конкретизацију права која доводе радничко самоуправљање до крајњих консеквенца и пуног остваривања.