Анали Правног факултета у Београду

746

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

дано изостају, немарко се односе и слабо интересују за проблематику радног колектива, сами се излажу јавном прекору и осуди радничког збора, па ту нису ни потребив нечије интервенције дер односи постају кристално јасни и ничим непомућени. Исто тако се данас у пракси манифестују и преимућства децентрализације средстава намењених за решавање станбених проблема радника у радним колективима. На радничким зборовима, на нивоу једне или више економских дединица, врши се самостална деоба Једног дела укупног вишка рада чија je величина и намена већ раније, опет од стране еконоыске д единице, односно радничког збора, била у пропорционалним односима фиксирана и издвојена. Радни колектив кроз овакве облике активизираньа и методе рада даде надобјективнију оцену станбених и других проблема сваког радника понаособ чиме се постиже и већа гаранција правилне расподеле. То je, свакако још један корак на путу доградње социјалистичког принципа расподеле према раду јер природно она економска јединица која остварује боље резултате у материјалном процесу производње располаже и већим станбеюш простором за своде чланове. Интересантна су искуства дедног предузећа у вези са овом расподелом. После опсежних разматрања, анализа и дискусида коде су обухватале читав колектив од неколико хиљада радника, направлена je планска расподела по којој je сваком раднику познато за које ће време бити решено његово станбено питагье. Овакав метод расподеле има више преимућстава. На овом нивоу расподела се врши непосредно од стране самих радника, што потхрањује сигурност и одстрањује психологију „награђивања” и разних интервенција везаних за овај осетљиви однос који се успоставља на подручју расподеле у нашим предузећима. Избор и нарочито смењивање руководиоца економске д единице, када она то сама нађе за потребно, као и друга питања кадровске политике, затим питаьье одмора и гьеговог распореда, прековременог рада, дисциплинских мера, одлучивагье о дисциплинским прекршајима, све би çe то могло решавати исклучиво на радничким зборовима. У области организационе структуре и међусобних односа економска дединица би могла одлучивати о спајању више економских д'единица у једну или о њиховом раздвајању у две или више, о процесу организациде рада, о систематизациди радних места, о управљању и коришћењу средстава која су јој ставлена на располагање, о организации одговарајуће евиденције, као и о другим питањима која се тичу материјалног процеса производње. Кад се овоме дода проблематика из области планирања (утврђивање капацитета и њихово максимално коришћење, разматрање пропорција плана на нивоу предузећа и утврђивање самосталних планских задатака у датим оквирима, доношенье плана инвестиционог одржавања, као и планирање самих инвестиција, доношење плана трошкова и других гогтања са домена политике плана), онда се још више употпушава материјална основа осамосталивања и самоупрвљања на нивоу економских ј единица.