Анали Правног факултета у Београду

РАСПОДЕЛА И РАДНИЧКО САМОУПРАВЉАЊЕ

747

Овде, на крају треба додати и читав низ права која се економским јединицама могу дати ради самосталног располагања фондовима који се односе и спадају у општу политику расподеле. Оне могу располагати средствима пословног фонда, фондом заједничке потрошње (станбена изградња, друштвена исхрана, радничка одмаралишта, домови, биоскопи), затим средствима резервног фонда и фондом за стипендиракье стручног и друштвено-економског образована радника, Све ово, природно, намеће питање функције садашњих радничких савета као централних органа и гьихових односа са проширеном мрежом самоуправних тела која ce појављују као резултат структуралних промена у оквиру предузећа. Ове промене, које су захватиле за последњу годину-две већину привредних колектива, потпуно he изменити карактер и суштину досадашњих централних органа радничког самоуправљања чији се метод и садржина рада крећу у смањеном кругу правних овлашћења која сада највећим делом прелазе на економске јединице, зборове радника и њихова извршна тела. Зато се може очекивати да они у великим а и мањим привредним организацијама постану „мали раднички парламенти” на чијим редовним сазивима и седницама долазе делегирани представници свих економских ј единица које чине дотичну привредну организацију. У тим малим „скупштинским дебатама” решавали би се питања и доносиле одлуке од заједничког интереса за предузеће као целину. Неки од заједничких проблема којима би се бавили ови мали раднички парламенти односили би се, на пример, на вођење опште планске и перспективне политике развитка, доградње и проширења привредне организације (предузећа) као целине, доносила би се оцена о степену рентабилности појединих инвестиционих улагакьа, синхронизовали интереси економских јединица са интересима целине која у себи сажима ове само до одређеног степена - осамостаљене делове, основне економске ћелије, као и још нека друга питања која би својом озбиљношћу захтевала активнији рад највишег представничког тела у радном колективу. С обзиром да радничко управЈвање на нивоу економских ј единица у новом систему расподеле добија још више у садржини и формами испољавања, кретање he ићи у правцу образованна у овим ужим целинама извршних тела чији ће задатак и осповна функција б ити само спровођење одлука донетих на радничким зборовима који ће, по нашем мишљењу, постелено сазрети и у великој мери се осамосталити и, што je далеко важније, оспособити се за решаванье свих питаньа везаних за проблематику репродукции е и друштвено економских односа. Без обзира што би се могли истаћи многи против аргумента и ставити у сумњу целисходност и економска оправданост ових организационих мера и кретања, мора се признати да се у пракси већ данас видно афирмишу преимућства ових промена које се догађају у области расподела и друштвених односа у нашим радним колективима. Ове промене у унутрашњој расподели које се развијају на нивоу економских јединица досада су показала низ позитивних резултата. Ти резултати се огледају у приближавању расподеле непосредно самим радницима, у повезивању личних доходака радника с колективним резулта-