Анали Правног факултета у Београду

341

ВИША СИЛА У ТРАНСПОРТНОМ ПРАВУ

мачког права у вези са уговорном одговорношћу дужника. Сматра се да je. бродар одговоран само онда када не одговори својим обавезама уредног превозиоца. Самим тим, ако je бродар предузео све мере које су се од њега могле очекивати према конкретним околностима (тј. ако je применио „разумну пажњу”), на његовој страни не постоји никаква кривица па не може доћи ни до гьегове одговорности. Зато je прихваћено гледиште да бродар не одговара ни за случај пошто случај не представља последицу његове евентуалне немарности. Ипак, извесна разлика се прави између више силе и случаја по питаььу терета доказивања. Ако je реч о догађају који спада у случајеве више силе, бродар ће имати обавезу да доказује постојање карактеристика више силе код таквог догађаја, као и постојање узрочне везе између тог догађаја и настале штете, па се самим тим ослобађа од одговорности (осим у случају када крцатељ докаже постојање бродареве кривице). Ако je у питању „случај“, ситуација je нешто измењена. Крцатељу je довољно да докаже постојаше штете а бродар мора доказивати да ничим није допринео настајању штете и да je приликом извршења превоза предузео све мере које се могу . захтевати од уредног превозиоца. 7. У ваздушном транспорту превозилац, као и сви остали дужници у облигационим односима, не сматра се одговорним за штете настале услед догађаја који имају своје порекло ван погона транспорта и према којима je он немоћан. Разуме се да он не може сносити последице таквих догађаја које није могао ни предвидети ни отклонити. Зато je и у ваздушном транспорту превозилац ослобођен од одговорности за штете настале деловагьем више силе. Ипак треба напоменути да je у ваздушном транспорту доста тешко повући разлику између „случаја“ и више силе. Чак и онда када су у питању такви догађаји који према правилима општег транспортног права спадају у појам више силе, они у ваздушном транспорту могу произвести нешто друкчије дејство него у осталим гранама транспорта. Ово нарочито важи у случају елементарних непогода. Упуркос веома брзом развитку ваздушног саобраћаја, чињеница je да су ваздухоплови у већини случајева врло осетљиви према атмосферским приликама и изложени прилично великим опасностима у случају елементарних непогода. Иако се у правној теорији често указује на извесне сличности између ваздушне и поморске пловидбе, треба нагласити да постоје и извесне битне разлике. Једна од тих разлика састоји се и у дужини трајања путовања. С обзиром на данашње стање науке ова околност може играти значајну улогу при процени питагьа да ли неки природни догађај представља вишу силу или не. За разлику од поморских превоза, у ваздушном транспорту превозилац може, знајући за предстојећу непогоду, да од ложи или да благовремено прекине извршење превоза како би спречио настајање штетних последица. Природни догађаји се у већини случајева могу предвидети бар неколико часова пре њиховог настајања, што je у ваздушном транспорту (осим у изузет-