Анали Правног факултета у Београду

340

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

5. Дејство више силе веома je слично и у поморском праву, иако су по овом питању вођене многобројне дискусије у правној теорији. Разлике ce углавном појављују када je реч о тзв. случају. Тако, на пример, бродар није одговоран за скривене мане брода које није могао запазити и поред примене дужне пажње приликом опремања брода за пловидбу. Једна од специфичности поморског права je и у томе што се у оквиру појма више силе прави разлика између тзв. actes de Dieu и périls de la mer. Ова разлика постоји и у Бриселској конвенцией за изједначење извесних правила у материји коносмана од 25 августа 1924. Ипак, ова разлика je углавном направлена због традиције застушьене у енглеским коносманима. У сваком случају ова je разлика веома мала, тако да и природни догђаји и „опасности мора” у пракси произволе готово исте последице. Правило je да опасности мора (périls de la mer) могу дејствовати као основ за искључење одговорности бродара само у оном случају када поседују све битне карактериетике више силе. Зато ни бура ни остали догађаји на мору не могу увек представљати вишу силу. Сматра се да je бродар, приликом опремања брода за извршење уговореног превоза, морао предвидети и могућност наста јања ових опасности и да je брод морао тако опремити да овим опасностима одоли. Под „опасностима мора” подразумевају се уствари такве околности које не воде своје порекло из саме делатности бродара. У сваком случају бродар je тај који мора да доказује постојање основа за искључење кьегове одговорности. Поред осталог, по схватању америчких судова, у „опасности мора” спадају и такви догађаји као што je продор воде у брод (који je иначе у добром стању), кидање заштитних преграда у бродским складиштима и сл. (11). Исто тако, према Бриселској конвенцији о коносману, до ослобађања бродара од одговорности може доћи и у случају судске заплене товара. Ипак, треба нагласити да ова мера можда не би могла сасвим да се подведе под појам аката власти. У суштини je реч о акту заснованом на имовинском праву и донетом на захтев поверилаца. Према томе, бродар се не би по овом основу могао ослободити од одговорности ако je до настајања или до продужења заплене дошло услед кривице бродара или његовог особља. 6. У области речног транспорта законски прописи се такође не упуштају у набрајање случајева који се сматрају вишом силом. С друге стране, у превозним исправама (возним листовима, речним коносманима) веома често се налазе клаузуле којима се бродари ослобађају од одговорности за поједине ризике, убрајајући те ризике у догађаје више силе. Међутим, треба нагласити да ови ризици у многим случајевима не спадају у вишу силу у ужем смислу речи него би се пре могли третирати као „случај” (cas fortuit). У немачком речном транспорту по правилу се „случај” изједначава са вишом силом по питању ослобађања бродара од одговорности. Ово изједначење засновано je у ствари на извесним општим принципима не-

(11) Montier: Le Harter Act, Paris, 1932, p. 153.