Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

шења међудржавних обавеза. Прекидање једном са таквом праксом значило би упозорење за државе Уније да у будућности не доносе законе у супротности са међудржавним уговорима. Све то добија још већи значај с обзиром на међународни положај САД и пораст њених међународних уговорних обавеза прслије Другог свјетског рата. Коначна одлука о дальни мјерама ће свакако, зависити од политичке одлуке ваде.

Др. Милан Булајић

ПОЛОЖАЈ ОШТЕЋЕНОГ У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ

I. Кривично дело као законом одређена друштвено опасна делатност управл>ено je против друштва, државе као целине, а често и против одређених лица, грађана. Неопходно je да се у друштву успостави равнотежа која je нарушена вршевьем кривичних дела. Друштвени интерес захтева да се окривљени казни ако je кривично одговорая за односно дело. Поред овог друшхвеног интереса постоји и интерес оштећеног да се окривљени казни, а и гьегов интерес да оствари свој имовинскоправни захтев који je настао услед извршења кривичног дела. Интерес друштва-државе и интерес оштећеног поклапају се у настојању да кривично одговорни учинилац кривичног дела не осујети кривични поступак и не остане без казне. Захтев за примену кривичне санкције припада у првом реду држави и остварује се у кривичном поступку. Имовинскоправни захтев остварује оштећени у парничком поступку. Међутим, у* многим правним системима постоји могућност да се имовинскоправни захтеви, настали извршегьем кривичног дела, остварују у току кривичног поступка (тзв. адхезиони или придружни поступак). Решавагьем оба захтева у једном поступку постиже се уштеда у времену и трошковима поступка, а овакво решавагье je могуће с обзиром на истоветност разлога постанка оба захтева, као и истоветност једног дела доказног материјала. Поред тога, овим се задовољава интерес оштећеног коме се омогућује да брже, лакше и без великих трошкова оствари свој имовинскоправни захтев. С друге стране, оштећени својом активношћу у кривичном постопку може допринети бољем расветљавању и правилнијем решењу саме кривичне ствари (1). Наш законик о кривичном поступку (даље у тексту ЗКП) предвиђа могућност да оштећени захтева да се у кривичном поступку, упоредо са одлучивањем о примени кривичних санкција, одлучи d његовом имовинскоправном захтеву који проистиче из кривичног дела а односи се на накнаду штете, повраћај ствари или поништај одређеног правног посла. Решавајући кривичну ствар, суд утврђује и многе околности од којих зависи доношење одлуке о имовинскоправном захтеву, па je економичяо да суд, на предлог оштећеног, одлучи уједно и о том вьеговом захтеву. Међутим, треба нагласити да оштећени није дужан да стави предлог да се

(1) Др. Богдан Златарић: Адхезиони поступак по новом Законику о кривичном поступку, „Наша законитост“, бр. 10Д953, е. 529—530.